Prosvetni glasnik

Развиће Инициативе у Основној Школи

469

* Та мисао да дете може покушати ма шта донела је успех нашим ручним радовима, и свима нашим другим радовима. Ми смо говорили увек: „Ми можемо све да урадимо"; и тако нам није недостајало ништа у школи, ни у материалу, ни у алатима. У ручном раду, ја сам хтео да моји дечаци постану проналазачи и истраживачи, као што су то увек били људи који су кретали свет напред. Ја хоћу да моји дечаци буду нови Робинсони, снабдевени алаткама које су сами направили, од материала који је на домашају свима. Ми нисмо имали ни тезги, ни радионице, ничег сем заједничких тестера, чекића и сандука; али ми смо направили рендета, менгеле, дашчице, да би деца могла однети собом своје алатке кад изиђу из школе. Већина ових предмета били су израђени од старих поломљених клупа. Затим смо израдили лепе столице и клупе; постеље и колевке за многољудне станове, столице, полице, брмане, наслоњаче, које смо лако продали. Рад није престајао на школским вратима; тако ми је један од дечака рекао једнога дана: „Ја сам се дигао у пет сати да направим једну од ових столица; ми смо имали само две столице у кући". Исти дечко направио је један овални сто с горњим делом од мушеме, и један округао рам за копију једне Рамнеове слике. Шалећи се упола, ја сам му рекао: „Ти ћеш имати пуно намештаја кад се будеш оженио", на шта ми је он одговорио врло озбиљно: „Да, и моћи ћу да кажем да сам све сам урадио". Изгледа ми да развити код деце такво духовно стање.вреди више него ли створити од њих добре преписиваче. И ако су сви делови били састављени ексерима или туткалом, израђени предмети су лепо изгледали, стајали су право и били су прави предмети које су дечаци били горди да однесу собом кући. После прилично неуспеха и експеримената, деца су стекла гордост коју човек осећа од добро урађеног рада; она су увидела потребу да делови треба да буду добро састављени, појединости добро дотеране, итд. Ми можемо судити о нашем степену цивилизације и васпитања према томе какве су наше потребе. Васпитан човек осећа потребу да има лепе ствари, леп намештај, уметничке предмете, књиге, слике. Ручни рад је најсигурнији начин да се добију те ствари за наше ђаке, у школи и у кући, То је база сваке школске активности. У почетку, ја сам посвећивао много времена радовима у дрвету; деца су била тако одушевљена да је изгледало тешко приморати их да се зауставе. Извесни међу њима -враћали су се у „вечерњу школу" пре но што би остали изашли. (Целе последње зиме, ја сам одржао ту вечерњу школу, често спрам светлости свећа; и деца свих година прелазила су дуг пут по мраку, носећи, да би видела куда иду, по магли и снегу, свећицу у стакленом суду, просто ради тога да би радила, читала, играла и певала).