Prosvetni glasnik

470

Просветни Гласник

* У почетку сматрали су ме као маниака ручнога рада, али тај рад као предмеш прелазио је све више у позадину; он је постао метода. Сви су налазили ускоро да је сасвим природно да све израђују сами, и ја сам приметио да је тај рад, дајући деци начина да испуне своју доколицу, подстицао такође брзо и њихове остале радове. Пошто су направиле полице, деца би зажелела књиге; пошто су направила кавезе за питоме зечеве, она су затражила неку књигу о питомим зечевима; намемештајући електрично звонце, књигу о електрицитету; и ускоро, осим књига чисто литерарних, ми смо имали колекцију обавештајних књига на столовима. Кад смо направили рамове, требало нам је, разуме се, слика, и ја сам пустио у продају изврсне јевтине копије најбољих слика, које су биле брзо купљене. Невероватно је видети са каком брзином деца цене лепа уметничка дела. Ја сам покушао да створим од своје школе средиште у коме су деца могла да набаве себи мале рафинисане ствари за своје станове. Кад би се дала учитељима мала сума у овоме циљу, они би могли да учине много добра у селима у којима родитељи немају често ни мастила, ни мастионице, ни пристојних слика, ни пијаће хартије, ни књига. ... Нису се више видели они редови бледих или заморених лица; деца су била сва заузета и имало је доста ларме. Овда-онда, ја бих се користио згодном приликом да пробудим какву нову идеју или нов предмет; ја бих показао једном детету или двојици деце шта бих желео да урадим, и они су то показивали осталима, и цео разред познао је ускоро методу. Моја прва брига била је да наведем децу да воле литературу; ради тога, ја сам поређао столове на којима сам распоредио своје властите књиге, каталоге, туристичке вође, ноте, уметничке књиге. Ја сам затражио од деце да ми помогну да купим других књига, што су она редовно радила сваке недеље. Тако су успела да купе стотинак књига. Столови су били намештени са укусом, украшени цвећем и сликама, и књиге су биле ту, на домашају деце. Тако, а не према старој методи, ја сам се надао развити код ове деце љубав спрам лепих дела и навићи их на такву присност са вишим животом да не могадну више да буду без њега и да га стварају около себе ма где да су. Чим једно дете зна да чита, ја га више не учим да чита; од сада оно чита као ви и ја, ради свога задовољства, седећи удобно по својој вољи. Ја сам видео, у вечерњим разредима, децу уморну од тестерисања како се опружају по земљи да читају поред свеће кога друга. Ја сам видео Али Бентама, најглупљег од мојих дечака, наведеног на читање простим физичким умором, и тако заинтересованог књигом коју је био изабрао, да сам се ја спотакао његову ногу а да он није био дигао ни очи. Сасвим је непотребно читати стално на глас. Помислите