Prosvetni glasnik

Развиће Инициативе у Основној Школи

471

на време које се траћи у нашим школама за време часова читања, понављајући: „Гледај твоју књиг.у, не окрећи стране, не гледај тако непрестано слике". И док ви држите тако педесеторо или шесдесеторо деце пред истом географском књигом коју вам никад не би пало на памет да читате сами, помислите на све што би она могла читати. Свако од њих могло би изабрати друкчију књигу. Што више има књига у једном разреду, више има идеја у том разреду, а што више има идеја, више их деца апсорбују. Што недостаје деци, то није настава, то су прилике. Метите пред њих све дивоте вилинских прича; она ће почети увек тиме; и треба их само оставити самима себи: добра литература победиће увек. С вилинским причама, ја сам имао добра илустрована издања класика за децу. Ја сам желео да имам сваковрсних књига. Деца уче тако где да купују и шта да купују; она праве куповине с учитељем, стичу навику да купују најбоље књиге и ви сте задобили дефинитивну победу над шаљивим листовима. Моја деца налазе да је дућан књижарев једно чаролијско место. Једнога дана ја сам изгубио једног од дечака и нашао сам га најзад где седи иза тезге, читајући једну књигу коју није био купио. Ако нисте познавали ове дечаке раније, ви не можете разумети моју радост кад су двојица међу њима дошла да ми кажу: „Знате ли, Господине, да има један примерак, „Поклоника", као прилика, за четири пенса?" То је баш оно што ја и желим. Ја сам организовао и једно „Друштво за читање", коме су деца доносила своје новчиће сваке недеље. С тим новцем, ја сам куповао књиге биране гласањем сваке недеље, и сви моји дечаци имали су тако својих књига. Неколико њих су их купили пет-шест прве године. Ове методе могу се практиковати у свима школама. Уз љубав спрам добрих књига, придружује се љубав спрам поезије. Ја мрзим песме које су учене некада у разреду и не могу више да их читам данас. Поетично осећање је једна нежна биљка коју не треба на силу истеривати. Отуда ми имамо само читања песама у малим групама, и с времена на време поетичне скупове на којима сваки мора да участвује, било декламујући напамет, било читајући. Ја сам наместио на сто с књигама све своје песнике, и ми смо купили неколико лепо илустрованих издања. Ја сам показао деци, читајући сам те књиге и разговарајући са њима, да волим поезију. Ја сам певао све песме које сам могао певати, док их и деца нису научила. Тако су већина моје деце прочитала и научила много више песама него ли што се то обично ради. Неколико њих купили су примерке Лонгфелова за „Друштво за читање". Један дечко затражио је да купи једно издање песама Кингслиевих, и кад сам га ја запитао зашто, одговорио је да жели да има све песнике. Ми смо начинили такође лепе мале албуме рукописа, који су ускоро били пуни добрих цитата. Затим смо направили мале књиге у којима