Prosvetni glasnik

400

Просветни Гласник

хоће многе сложене појаве у уметности да објасни на тај начин шго их доводи у везу са појавама у примитивној уметности. На тај начин, кад се један проблем испитује у најпростијој појави својој, он се лакше да решити него кад се посматра на највишој тачци развитка. Помоћу ње, кад је примени врло паметан човек, могу лакше да се уоче „први" мотиви уметничкога стварања. Та метода, коју Мојман помиње као последњу, то је метода која ће моћи, кад историчари, социолози и етнографи свестрано испитају примитивне народе, дати најсјајније резултате за испитивање проблема уметничкога стварања. Са схватањем које смо изложили, Ернст Мојман улази у анализу уметничкога стварања. То је субјективна страна уметности, уметниково стварање, уметничка делатност. У том погледу, нашу пажњу обраћају на себе три момента, помоћу којих све даље може да се објасни. Први моменат, то су, у најширем смислу те речи, мотиви из којих произилази та делатност. Други моменат, то су делови из којих је састављена та делатност (посматрање, осећање, доживљај, и тако даље), и помоћу којих се могу лакше да упознају особине уметничкога стварања. Трећи моменат, најзад, то је утврђивање и одређивање уметничких способности. Из којих мотива произлази уметничко стварање? Еволуционистичка Естетика казује нам да, приликом уметничке делатности, дејствују узајамно две врсте мотива. Једни су лични; други су, да их тако назовемо, безлични. Први мотиви зависе од уметникове личности, од уметниковог индивидуалитета. Они се своде на однос који уметник има према објекту. Шта уметник извлачи из објекта кад га изражава? На чему се зауставила његова пажња? Корнелиус извлачи идеје из објекта (примери Мојманови су врло рђави), Менцел оно што је карактеристично, док се Габриел Макс интересује за романтичне и мистичне „штимунге". Други безлични и ванлични мотиви, то су утицаји које уметник претрпи од средине у којој живи, од укуса који влада, или од расе којој припада. Јер, ма то био и уметник првога реда, он у својој души носи цело своје време и, на овај или онај начин, у овој или оној мери, он га мора да изрази. Први мотиви деле се, такође, у две групе. То су групе опште уметничких, и чисто индивидуалних мотива. Прва група мотива (о другој ћемо говорити у нарочитој глави), то је група која је општа за све уметнике. Самим тим што је уметник, он узима учешћа у њој. По сведоџбама уметника, по врсти уметничких дела и уметничких праваца, има три таква мотива из чијег се узајамног рада ствара уметничко дело, и без којих једно право уметничко дело не може да постане. Први је уметнички доживљај; други је нагон да се тај доживљај изрази у уметничкој форми; и трећи је, томе изразу дати форму дела које ће остати. То су три основна мотива уметничкога стварања, и о њима треба посебно проговорити,