Prosvetni glasnik

Младићска Душа

429

Све то чини младића додуше интересантним, али и непоузданим. јер нам његова нестална ћуд свакога часа спрема нова нзненађења. Но таква управо мора да буде нормална логика тих година, и ова фаза толико је природна и потребна у еволуцији човечјег духа и карактера да против ње нема жалбе ни осуде. Младића, дакле треба примити онаквога какав је, са уверењем да племенитост и доброта ипак превлађују, и да рђаве склоности већином ишчезавају ако му се прави пут покаже на време. Младост је нека врста перманентног заноса, духовно пијанство — како рече Платон, и нема тога што не би могло да је опије и занесе. Племенитост и величина заносе је ипак највећма, и младићско одушевљење пред узвишеним не познаје границе. Јунаштво, уметност, поезија, наука, морал и филозофија, — то су области у којима се траже узори, са потајном жељом да се не остане само обичан, најобичнији човек. Све крупне речи, као слобода, правда, хероизам, част, пожртвовање, итд., имају неку чаробну и мистичку моћ у себи, и никада не утичу јаче на дух и карактер но тада. Према томе, наставницима у старијим разредима отвара се широко и захвално поље рада, у које треба да унесу сву љубав и све одушевљење за које су способни. И нека при томе увек имају на уму да се нико не може тако занети и широм отворити срце ономе кога заволи као младић. III Карактеристична је црта младићске душе и велика наклоност сањаријама. Искусни познаваоци младићског доба запазили су да полно сазревање прати отуђивање од друштвене средине, са којом се дотле живело у пуном складу. Шта више, ни природа не интересује младића на исти начин као дете, и он у чулним квалитетима не види само просте знаке за упознавање спољашњег света, него тражи од њих подстицаја за машту и свој емоционални живот. Слике имагинације засењују сада конкретно опажање, сањарије се претпостављају стварности. Занимљиво је пратити рад појединих чула и пријемљивости за спољашње утиске између четрнаесте и двадесете године. Чуло мириса, по свој прилици због атавистичке везе са полним нагоном, јако напредује и постаје најосетљивије у то доба. Природни и вештачки мириси откривају младићу читав један нов свет узбуђења и естетичких уживања, и многе, иначе непојмљиве, симпатије и антипатије његове налазе у томе свој разлог. Кожа као чуло пипања нарочито је осетљива за додир, а смисао за локализацију осећаја опада. Чистота коже постаје главни предмет старања и бриге, тако да се младић непрестано глади, чупка длачице и- посматра. се у огледалу које неизоставно мора да будеу џепу. На промене у температури реагира се јаче него у детињству, а осетљивост за бол је слабија, јер младић се нехотице јуначи и не одаје ко-