Prosvetni glasnik

430

Просветни Гласник

лико га боли. Воља утиче и на чуло укуса, а помаже јој при томе и машта: нема те хране која не би пријала ако се чује да у њој има корисних састојака за крв или мишићни и живчани систем; а ништа на свету не би могло учинити да младић у сласт једе оно о чему има рђаво предубеђење. — Чуло вида напредује у јасности, обиму и прецизности утисака. Способност за разликовање боја и прелива и за одмеравање удаљености нарочито се истиче. — Слух је највећма осетљив за ритам и звучност речи, и у човечјем гласу јасно се разликује свака нианса. Зато успех у раду са великим ђацима много зависи од тога каквим тоном се говори у разреду. 0 техничкој употреби ока, ува и руке ваља знати да је успех већи што се раније почне, — под тим ранијим треба разумети време још пре пубертета. Отуда је за препоруку да се у нижим разредима повећа број часова музике, певања и цртања, а у вишим разредима да се смањи или да вештине буду необавезне. Смисао за лепоту све јаче се осећа почев од тринаесте или четрнаесте године, — и то не само за лепоту око себе, него и за свој лични спољашњи изглед. Има дечака сујетних за то што су лепи, а има их који се стиде и мрзе себе што су ружни. Иначе уметничке лепоте могу се осетити и заволети још у десетој години, и онда до петнаесте остављају све јачу импресију на дечака. У тим годинама — ако не још и раније — јављају се и први знаци уметничког талента: музичког, сликарског, вајарског. Песнички талент испољава се мало доцније. За природу се може рећи да није више само предмет радозналости, као у детињству, него да на првом месту интересује као извор побуда за маштање. Познате су младићеве симпатије према ноћи и месецу, коме се поверавају тајне и упућују најнежније исповести. Воле се и оне природне појаве које имају у себи нешто драматично и у којима се бори светлост са тамом: зора, вече, бура, вулканске појаве, хујање ветра и у опште све жестоке и нагле промене у атмосфери. Од годишњих доба воли се нестално пролеће и суморна јесен. За брдо и шуму показује се велики интерес, а море се замишља величанственије и лепше него што је у ствари, те се више ужива у читању о мору него у самом посматрању. У саобраћају са животињама нестаје оне познате детињске интимности, али се зато сада боље разумеју и више цене моралне особине у животињском свету. Једино за лукаву мачку може се рећи да чини изузетак и да се воли по свој прилици због њене кадифасте длаке, окрегног и лепог тела, као и због оне филозофске мирноће у држању и загонетним очима. Из свих тих података и констатација закључује Мандус да је поглед на природу код младића у главном поетски пантеизам. Свуда се тражи душа ствари и појава и у свему се види симбол. Мистих чулних осећања