Prosvetni glasnik

0 Модерној Српској Музици 519

да плаче, или да неко у полутами, скривен под цвећем и зеленим лишћем, дира харфине струне. У тим песмама, он је под врло видним и јаким утицајем Петра Коњовића, који воли те суморне тишине у којима живе мистична бића. Али поред те меке и мистичне сентименталности, Манојловић има једну снагу којом моделише облике, и полифонију крепку, силну и изразиту. Недавно је, бавећи се у Енглеској, компоновао псалам „На рјеках вавилонских" за два мешовита хора, баритон соло и велики оркестар. Ово дело изненађује дубином концепције, висином и полетом музичких мисли и сигурношћу којом млади композитор моделише један невероватно компликован и контрапунктиран хорски амсамбл. И осим свега тога, сав мотивски и мелодијски материјал, сва психологија, чисто су национални, у најлепшем и најбољем смислу те речи. И г. Манојловић је рођен на селу, и он је дуго растао међу сељанима певајући са њима. У његову душу увукао се дах народне музичке лепоте, и он је, са свом разноликошћу и крепкошћу модерног духа, разрађује и примењује, сигуран и јак. Његову танану осећајност за народну музику видно је изразио у духовитој обради неколиких народних мелодија, које су, у тој обради, сачувавши потпуно свој дух, добиле пуну ниансу велике и модерне уметности. Г. Коста Манојловић је употребио најслободнија средства модерне технике да помоћу ње да облик простој народној мелодији. Та техника је некада сувише виртуозна и импресионистичка, али и ако доведена до крајњих граница, она доказује могућносг и оправданост озбиљне и модерне обраде српских народних мелодија и игара, Може бити да ће у томе правцу г. Манојловић кроз коју годину радити са више сталожености, а мање виртуозности. Ипак, ово што је као хармонизатор урадио, не само да је интересантно, него често врло, врло лепо и добро. Г. Манојловић је по школи богослов. И отуда један низ црквене музике из његовога пера. Најбоља му јеједна „Литургија за мушки хор", коју је радио у Србији и болујући у болници на Војуши у Албанији. Та литургија је не само добро дело и посве модерно по техници, него је пуно дубоког верског надахнућа и праве верске искрености. Словенски композитори, нарочито руски, имају дубоких религиозних и црквених композиција, али ја мислим да нећу претерати ако кажем да је „Литургија" г. Косте Манојловића можда најслободнија и најоригиналнија у целокупној словенској литератури. Оиа је доказ огромне верске и уметничке снаге. Са истом озбиљношћу, увек веома слободан и веома виртуозан, компоновао је Манојловић и песме за женски хор на стихове српског народског песника Милорада М. Петровића, . „Сељанчице". Тај песник, који је написао много лирских песама у духу народних, тако званих женских песама, необично је много компонован од српских композитора; Мокрањац, Бинички, јоксимовић, Ђорђевић, Бајић, Крстић,