Prosvetni glasnik

О Предлозима за Реформу Средње Школе

579

један облик јавног живота о коме треба обавестити ђаке, а остали облици изражени су у економији, социологији и моралу. Но тако повећан материјал захтевао би повишен број недељних часова, те би се морао проширити на још који разред. Сам назив предмета, ако би се хтело да остане један и да се избегне страно име, могао би да буде у недостатку чега згоднијег — основи науке о 'држави и друшшву. Наставник би, под тим називом, излагао историју разних облика државе и друштва; говорио би о појму закона, слободе, дужности и друштвене правде; приказао би разне начине производње, поделе и потрошње материјалних добара; представио би рад као економску вредност и разне врсте економских установа и удружења; а завршио би предавањем о солидарности и важнијим теоријама о међусобним -односима појединца и друштва. Из целог тога информативног материјала увек би се издвајала занимљива спорна питања за дискусије у разреду, да би се исправили погрешни појмови и настрана схватања која ђаци примају из приватних разговора и лектире. Вешт наставник удешавао би при томе тако да најречитије говоре саме чињенице ранијег и данашњег искуства, и онда би, уместо свакога наметљивог савета, сами ђаци могли навести по један убедљив разлог. Ради практичне примене знања требало би увести још и ђачку самоуправу по американском типу. До душе, наши званични педагошки фактори наклоњени су томе да у самоуправној ђачкој организацији виде неку врсту школске анархије и узурпацију старешинске власти; али људима без предрасуда нимало то не смета да ђачку самоуправу означе као најбољи начин припремања омладине за будуће функције у држави и друштву. Сем науке о државном уређењу, нема у Начелима ниједнога другог новог и обавезног предмета; али као необавезни предлажу се словенски језици и стенографија, затим цртање, певање и музика све до матуре. То исто предлажу и поједине професорске колегије, са додатком да под словенским језицима треба разумети руски и чешки, а стенографији додати још и трговачко књиговодство. Од свега тога, руски језик могао би се учинити обавезним, и то бар у три разреда узастопце, али не из неких политичких разлога или због фамозне словенске узајамности, него ради бољег познавања ванредно богате руске душе у руској филозофији и литератури. Што се тиче осталих предмета, сигурно не би шкодило онима који би имали времена да их уче; но ако се где не би могао наћи наставник да их ваљано предаје, не изгледа ми да би то за ђаке био какав осетан губитак. На реду је сада један предмет који није сасвим нов у наставном плану, али се за њега на више места предлаже знатно проширена грађа. То је филозофска пропедевтика. Она је до сада имала улогу Пепељуге у нашој средњој школи, јер кад год се јави потреба да се скрати про37 *