Prosvetni glasnik

580

Просветни Гласник

грам и скреше недељни распоред часова, она је прва на ударцу. Једино за њу нема у Начелима Просветног Одбора никакве напомене, што значи да јој се у опште не придаје важност. Из раиије школске праксе зна се да филозофска пропедевтика обухвата само основне појмове из логике и психологије; сада, као нов додатак, предлаже се негде етика, а негде историја филозофије, на једном месту и космографија. Ти предлози су очевидно добри, и штета је да то код нас ипак није довољан разлог ако се жели нешто унети у нов програм. На пример, баш у историји филозофије има нартија интересантних и лаких, а за филозофску културу духа необично важних, и када би се занимљивом наставниковом изглагању додало још и мало лектиреиз филозофских дела, извесно би то био најинтересантнији предмет. У пројекту су још историја уметности и естетика. У Начелима их, истина, нема, али са других страна предлажу се за нов школски програм. Данашња практична и претежно социјална оријентација у свету огледа се донекле и у прикупљеном материјалу за реформу школе: нема пројекта без предлога за националну економију, или социологију, или трговачко књиговодство и стенографију, а само на три-четири места видимо историју уметности и естетику. Не видимо, ипак, да ли би те две науке биле каква добит за наше ђаке, јер предлози су доста неодређени и свуда кратки. Но једно је, ваљда, свакоме јасно: за таква два самостална предмета нема у средњој школи места, него остаје или да се они споје у један предмет, или да се историја уметности придода општој историји, а естетика књижевности. Историја уметности једва би се могла замислити без познавања бар најглавнијих естетичких теорија, а естетика без конкретних примера из историје уметности апстрактна је, и зато неразумљива и тешка. Међутим, било да се учини овако или онако, резултати ће бити незнатни ако се уведе само једна нова серија предавања која ђаци слушају скрштених руку. Они ће тада имати да уче један предмет више, и то само да уче и памте, што за уметничко разумевање и естетичко васпитање не значи много. Сасвим је нешто друго ако би се историја уметности и естетика спојиле са практичним извођењем на часовима вештина: цртања, сликања, моделовања, певања, музике, рецитовања и ритмичке гимнастике. Додајте томе још и показивање пројекционих слика на платну. и онда би сваки уметнички нојам значио по један пријатан доживљај за ђаке. Историја уметности и естетика не би се тада везивале само са два недељна часа за који виши разред. Васпитање укуса, исто као и образовање ума, проширило би се на све разреде средње школе ма којега типа, и зацело не би ишло ни теже ни спорије него стицање разних научних појмова и знања. Остаје да видимо још како је схваћено код нас питање о ручном раду. У Начелима га у опште нема, у осталом материјалу спомиње се