Prosvetni glasnik
646
Просветни Гласник
Ако се настава у вишим разредима удеси тако да доиста буде приправа за различите високе школе, и према том испусти из наставнога плана све што је непотребно, онда ће се, посве природно, моћи и школовање у вишим средњим школама знатно скратити. Учећи којекакве непотребне ствари, данас то школовање траје пуне четири године, и то године које су за умни развитак необично важне, године у којима се, по Оствалду, зачињу највеће идеје и најлепши планови, који се у каснијим годинама живота претварају у дело. А баш у том и јесте велика штета што се те године обично потрате ни у шта, и још већа што је ђак у то доба, доба најјаче умне енергије, принуђен бавити се стварима за које нема интереса, па се и бави њима тек од беде, бежећи од посла колико може, и учећи се тако нераду и беспослици. И та навика остаје у њега често кроз цео живот. Замислимо да се то школовање скрати бар за једну годину — а ја мислим да би се дало скратити и за две, — колике користи за целу државу! Узимајући да умни радник данас ради, у средњу руку, 20—25 година у животу, добила би се тим једна двадесетина или двадесет петина (4—5%) више умнога рада него данас, и без обзира на то што би, уз тачан избор занимања, тај рад по квалитету својем био куд и камо над данашњим, који редовно и није биран, па, према томе, не може бити ни успешан. Испит зрелости, у данашњем својем облику, изгубио би се у неповрат, а заменио би га пријамни испит на оној високој школи коју је ђак одабрао. Д-Р ДАНЕ ТРБОЈЕВИЋ
ВАНШКОЛСКО ОБРАЗОВАЊЕ — ВзЕГОВИ ОСНОВНИ ЗАДАЦИ, МЕТОДЕ II ОРГАНИЗАЦИЈА У последње време, међу педагозима и политички мислећим људим® све се више разуме велики значај ваншколског образовања. Ипак и до данас још није широј публици довољно јасно шта је управо задатак ваншколског образовања и шта педагогија разуме под тим појмом. Често се мисли да ваншколско образовање з начи само ј ш у у допуну школском образовању, или да оно има само да допуни праз нине школс ког образовања, створене његовом несавршеношћу или недовољном приступачношћу. Међутим, ствар не треба посматрати с тако уског гледишта: ваншколско образовање није допуна нити попр авка, већ по тпуно самосталан систем васпитања, са својим особећим__задацима, методама и поступцима. Тако исто, оно не може да буде ни замена школског образовања, које такође, кад је чак идеално уређено, не може да буде замена