Prosvetni glasnik

647

ваншколског. Док је најглавнији задатак школе дати ученику низ корисних знања уређених у јасан систем, научити га да систематично мисли, да систематично ради, научити га да уме искористити средства за богаћење ума, т.ј. навићи га да учи, да се користи књигом, научити га правилном умном раду, — дотле су задаци ваншколског образовања сасвим други. Мислим да је главни задатак његов ово : .Иупућивање на самосталност у самообразовању; 2) буђење код широке пуилике духовних проблема и интересовања за њихргф за науку, уметност, морал; и, најзад 3) приближити и широке масе народне високим и вечитим вредностима~људске културе, т.ј. популарисати науку, приближити маси народној уметност, задовољити захтеве духовног живота. У наше време, када су идеје демократије свуда одржале потпуну победу, не мора се доказивати да је право на науку, на блага људске културе, на уметкост, и т. д., неоспориво право сваког грађанина. Али живот и његови економски услови удешени су за огроман број људи тако да је ретко коме лако доћи до оног духовног развића, до оноликог удела у духовној култури, за који је према својим индивидуалним талентима способан. Али зар није дужност сваке демократске државе да се побрине те да сви њени грађани, према својим способностима, узму удела у духовној култури? Некада су уметност и наука били суревњиво чувано право само привилегисане мањине, аристократије мисли. У наше време већ више није тако, и свако има права на духовну културу. Али имати права на културу не значи и имати је стварно. Само право без истинске могућности да се то право и оствари није, разуме се, довољно. Зато широке масе свесне демократије јасно и с правом захтевају од државне власти да у своје дужности према народној маси унесе активан рад на подмиривању духовних, културних потреба народних. А то баш и јесте основни задатак правилно постављене системе ваншколског образовања. Мора се признати да је код нас мало урађено у том смислу, и да у тој области имамо пред собом неограничено широко поље рада. Школа обухвата младог грађанина још у развијању у одређено време његовог живота, време ђаковања. Будући грађанин ступа у основну школу као дете од 8 година, и као младић од 22—24 завршава своје образовање. За то време налази се он потпуно под утицајем школе разних степена. ^јЗдншколско образовање може имати за свој предмет и децу и одрасле људе. Све што се тиче интелектуалног и духовног развитка детета у првим годинама његовог живота, то је област оне гране ваншколског образовања познате под именом прешколског образовања. По свршетку школе интелектуално и духовно развијање човека не завршава се (боље рећи, не треба да се завршава), и све што можемо да учинимо у овом смислу, тј. да му помогнемо да се развије и обогати