Prosvetni glasnik

%лтурна Полнтика којводин^

661

, у Хрватској и Славонији „ 5,609.451 круна у Далмацији „ 1,842.291 у Војводини „ 591.000 Исправити треба ове податке тиме што у буџету Србије и Црне Горе има 100.000 дин. субвенције новосадском народном позоришту, и, као што смо видели, по 20.000 дин., рецимо толико, музичкој и занатско-уметничкој школи у Новом Саду; док смо у горњим свотама изоставили допринос државе београдском и загребачком позоришту, јер не знамо да утврдимо фактички дефицит њихов (по буџету, код београдског позоришта би дефицит износио скоро милион динара, док би загребачко давало скоро два милиона круна суфицита); и треба их исправити зато што позицију за „потпомагање књижевности, науке и уметности", у износу од 291.000 круна, Војводина није употребила „за књижевност, науку и уметност", него искључиво за једну уметност. Сва књижевност, наука и уметност Војводине, сведена је на субвенционисање новосадског и вршачког народног позоришта. Потпун несразмер значи ово субвенционисање, најпре, погледом на своту. Зашто да Војводина добија непуну трећину субвенције какву добија Далмација, кад у буџету прихода (Специјални Приходи) Банат, Бачка и Барања фигурирају са свотом од 1,835,989.838 круна, док односна свота Далмације износи 347,279.127 круна. Код специјалних прихода, дакле, Војводина је више него пет пута јача од Далмације. Општи приходи зацело не ремете овај сразмер, а код субвенционисања Опште Просвете је она више него трипут слабија. Словенија је код прихода знатно слабија од Баната, Бачке и Барање, док је у споменутом субвенционисању јача скоро трипут. Хрватска и Славонија су код прихода нешто јаче од нас, код субвенционисања су пак јаче мал'те не десет пута! И т. д. Несразмер је, то смо већ видели, још гори погледом на употребу своте која је, за Војводину, ушла у буџет. Од 591.000 кр. пало је 391.000 на позоришну уметност, и 200.000 на оснивање народних књижница, на обнављање бибиотеке Матице Српске, на издавање књига за народ. А ништа није употребљено на оснивање музеја, занатско-уметничке школе, на организовање научнога рада у Војводини, на оснивање једне Архиве за Војводину. Тако је Војводина прошла у финансијској години у којој је постојао и разрешен Просветни Одсек за Б. Б. Б. У години која предстоји, она ће проћи горе. Место овог одсека Министарства Просвете је заузела Матица Српска, и она је искала за народно просвећивање и за организацију научног рада у Војводини по милиона динара, мало више него што је лане имала Далмација. Министарство Просвете, уносећи ту субвенцију у свој буџетски раздео, смањило ју је на петину, на 100.000 дин. И још је Матица Српска морала неколико пута одлазити у Мини-