Prosvetni glasnik

662

Мросветни Глаеник

старство Финансија да тако смањену субвенцију, већ стављену под питање, брани. Настаје сад питање: ако је у опште добије, шта да ради са том субвенцијом; хоће ли је делити њен народно-просветилачки и научни одсек, тако да не може радити ни један с већим размахом, или ће се ограничити само на насушне потребе широких маса, а науку о Војводини, и науку у Војводини, оставити да снива дугачки сан очаране царевне? Настаје сад питање о културној политици Војводине. Не треба, наиме, затворити очи пред чињеницом да Матица Српска, која је имала лепу амбицију да попуни празнине настале укидањем Просветног Одсека, ни сама не стоји на најчвршћим ногама. При тренутном расположењу нашег друштва да све послове при којима се не ради о личној заради препусти држави, и зато што Одељење за Народно Просвећивање располаже богатијим средствима, војвођанско друштво лако може да падне у заблуду као да нам не треба већ ни Матица, да је остави без средстава за рад, па да тиме изгуби и тај недовољни орган који води рачуна о здравственим, просветним, па и привредним неприликама Војводине. А онда ствари ништа неће помоћи све оне псовке којима Војводину засипају и часописи и новине београдске, и онда кад томе јесте прилика, и кад није. Као што се види, није главно питање у томе да ли ће се куцати на врата државног буџета, или ће Војводина, спорије и напорније (као под Мађарима), о свом руву и круву решавати своје проблеме који су увек и проблеми наше државе; овај чланак има да утврди једну чињеницу: Војводина мора имати, а данас га нема, орган који ће на оздрављењу њених прилика радити заснивањем научног рада у њој и о њој, орган који ће формулисати, из резултата споменутог научног рада, онакву просветну политику Војводине каква најбоље одговара, не интенцијама једне варварске журналистике, него интересима војвођанског друштва, који не могу бити у противности с интересима опште културе. Због тога, у овом чланку се много мање наглашава наше лично схватање другога питања: ко да буде тај орган ? Да ли Матица Српска која има мање могућности да своја увиђања реализује, или новосадски проширени градски сенат који, при попуњавању места културног сенатора, није мислио на ове потребе, и ако данас Срби имамо у њему већину, или какав референт за Општу Просвету при Министарству Просвете? Ко да буде орган који ће покренути оснивање војвођанског музеја, војвођанске архиве, тих предуслова за научни рад у Војводини и за израђивање културног програма Војводине? По моме мишљењу, за формулисање културних проблема Војводине би најпозванији био Научни Одсек Матице Српске, Научни Одсек у коме би, поред Г. Цвијића и досадашњих чланова (Д-р Остојић, Милутин Јакшић, Д-р Јов. Радонић, Д-р Ст. Станојевић, Рад. Врховац, Д-р Ник. Радојчић, Радослав Марковић), била још, од прилике, и ова господа: Јоца