Prosvetni glasnik

I ЈриМитивни Душевни ШивоТ

665

Једном тако оштром посматрачу, као што је био Дарвин, није се могла измаћн чињеница да у оба случаја један исти душевни живот долази у питање, ма да он то није довољно јасно нагласио. Ми не можемо нити да нримимо нити да утврдимо какву битну разлику у душевном животу примитивног и модерног човека, тј. неку другу разлику сем оне која по.чива на већем, даље напредованом развитку. Резултати етнолошког и џсихолошког посматрања међу народима . свих делова света искључују, на против, сваку сумњу о томе да се, у пркос свих одступања, „најудаљенији народи и човечје расе које се по спољашности најмање једна другој приближују, у својим духовним покретима на тако неочекивани начин сусрећу, да се у јединство и једнакост човечје врсте, бар у погледу на моћ мишљења, не може сумњати" 1 ). Уз ове последње речи Пешелове навешћемо још и слично тврђење Вунтово: „Посматрање ових, релагивно најпримитивнијих племена, дало је — то је нарочито вредно, да се помене — само резултате који су у великој мери сагласни"-. Да би ово доказали, обојица се позивају на правила и обичаје који путницим.а по свима деловима света, и на исти начин, излазе на сусрет код примитивних народа. Чињеница да се глуво-неми лако споразумевају 3 ) с примитивним људима (и ови се у говору служе много мимиком) говори такође у прилог томе. Покушаји да се ова појава објасни, нису изосгали. Механистичко посматрање душевног живота човечјег, које је започело енглеском емпиријском филозофијом, и у доба просвећивања у опште владало, а и данас још увек врло распрострањено, нашло се баш том појавом побуђено да говори о основним елементима мишљења од опште важности, и тежило је да ове испита и утврди. „Као што се у анорганском царству само одређени број основних супстанција остварује у примитивним слојевима, као што бисмо у ботаници могли да избројимо праоблике у којима се врсте или пак редови јављају, чим бисмо добили статистички потпун преглед географије биљака, тако се може примити и доцнија могућност једне сталне цифре за основне елементе мисаоног круга, јер су увек исти узроци микрокозма који дејствују и упадају у пријемчиву масу микрокозма". Овим речима почиње Бастијан своје Прилоге за уиоредну исихрлогију '), стављајући на тај начин један по себи скупоцени и с муком прикупљени материјал под гледиште које унапред чини немогућним сваки резултаг. Своје „основне елементе мисаонога круга" замишљаше Бастијан"') као „основне штофове мишљења" у смислу хемије, при чему

') Резсће1, н. н, м., стр. 209. -) Ш, ШипсИ, Е1етеп!е с1ег Уо1кегр&усћо1о&1е, Ј^ејрх^ 1913, стр. 21 и д, \Уипс1{, н. н. м., стр. 64; Резсће1, н. н. м., стр. 110. ') Ва.чНап А., ВеИга^е гиг уег§1екћепс1еп Р&усћо1о^1е, ВегПп 1868 (предговор.) ; ') Тамо, стр. 62 н д.