Prosvetni glasnik

664

Просветни ГлаенМк

је независно од сваког искуства и служи као основа сазнању у Опште. Нама није за наше испитивање потребна ни иманенција Августинов_а ни трансценденција Кантова, већ нам је довољно ако чињеницу душевног живота узме.чо као несумњиво дату. Али нам се тада ставља у задатак да суштину тога живота објаснимо према ономе како се он изражава у заједници људи и целокупне стварности. Живот примитивних („дивљих") народа, и ако ми данас ни ту не можемо нигде наћи првобитно стање, пружа нам скупоцени материјал за добијање правилних погледа на постављено питање. Овај опсежни материјал интересује од дужег времена научнике, али је врло различито иекоришћаван. Оскар Пешел у својој Уо1кегкипс1е вели: „Кад су старија и новија прекоморска открића учинила да стања тако званих дивљих народа постану приступачна задивљеним Европљанима, :онда се нашло људи који су претеривали и замишљали да }е. наш род при својој првој појави био опремљен највишим телесним, духовним и моралним одликама, а оскудицу тих одлика код данашњих становника друге боје по шумама и острвима приписивали заслуженом паду из оног златног стања" 1 . Теолошка претпоставка о првобитном животу у рају била је прихваћена и даље разрађивана (ЗсћеШпд, 5сћ1е§еГ 2 ). Што су, даље, путници и истраживачи на крају 18. века завидели животу. океанског становништва, сматрајући га као племе „срећно, верно природи, коме заблуде културе нису упропастиле човечански идеал" :| ), разумљиво је кад се има на уму с каквом је снагом утицао у то време пророчки глас Русовљев (Ноиззеаи) о враћању к прчроди. С друге стране је Дарвинова теорија учинила да је било истраживача који су тврдили да су пронашли племена која су још била у „пређашњем животињском стадијуму за поуку нашем времену" 4 ). Али до данас није ни једном веродостојном путнику пошло за руком да доиста утврди постојање таквих људи, а, може се слободно рећи, и у будуће ником то неће поћи за руком. И људи који стоје на најнижем ступњу развитка имају оне одлике које човека разликују од животиње. Па и виновник материјалистичко-творачког схватања о човечјем животу, Дарвин сам, каже о једном људском огранку који културно понајниже стоји, ово: „Кад сам на броду „Веа§1е" („Хрт") живео с урођеницима Ватрене Земље, био сам непрекидно изненађиван ситним карактерним цртама које показиваху колико су њихове особине сличне иашим" 1 ).

') УбШегкиМе уоп 0. РезсћеЈ, ћеагћеИе!: V. А. КЈгсћоН, ћејргн* 1885, стр. 134. -) Хегел (Не^еО у свом делу ,Ум у истарији" (Уепшпј\ т (1ег ОехсћкМе, ^е1р'^ 7.'ц? 1917, стр. 138 и даље) устаје против тога. :! ) Резсће1, на наведеном месту, стр. 135. 4 ) Тамо, стр. 136. •"') Оауадјп, АШаттип^ <1с$ Мспзсћеп, Вс1. 1, ^ејргјд 1913, стр. '209,