Prosvetni glasnik

Примитивни Душевни Живот

66?

околине почива на радњи мишљења и скрива у себи сазнања" 1 ), то ипак остаје сав психички рад природнога човека један „напоље окренут животни процес" 9 ), а он схвата свет који га окружује као да за себе, и независно од њега постоји. Карактеристично је за душевни живот на овом ступњу развитка непосредно опажање стварности, чије предмете човек схвата или појединачно или у слабој вези, која мало одговара чињеницама. Језик и духовни продукти примитивних народа дају нам доказа за то. Они имају израза за поједине предмете и радње, али не и за родове. „Груба ловачка племена именују дабра, вука и медведа, али немају имена за животињу. Језику Аустралијанаца не достају изрази за дрво, рибу, биљку, али у означавању појединих врсти није оскудица. Исто се може рећи и за црвенокошце Северне Америке, јер у чоктајезику има имена за бео, црвен и црни храст, али не и за род храст". Хурони употребљују разне изразе за појам јесши према различности онога што се једе, а Ескими имају засебне изразе за риболов, према употребљеним справама. Код првих означава реч тата само сопствену матер, тј. „моја мати"; „твоја мати" каже се опјоко, „његова мати" та; на сличан начин нема општег израза ни за отац. Малајци немају реч за боју, али разликују црвено, плаво, зелено : бело. Тасманци немају придева: тврд се каже код њих „раван камену", округао — „раванмесецу", а место високо кажу „с дугачким ногама". Као објашњење ове особености вели Пешел; „Знаци за разликовање схватају се раније него сагласне особине" 4 ). Ми добијамо на тај начин, и ако нејасно, потврду да човек схвата најпре поједине предмете без везе, и да их само тако језиком може да изрази. Оно што не преживи, не може, разуме се, ни да изрази. Каг1 уоп с!еп 81ешеп, један одличан посматрач, гледаше узрок тим појавама, које је он испитивао на бразилијанским Индијанцима, у томе што они сваки процес „сматрају као појединачни процес или, тачније, појединачну радњу", и да према томе свака врста има своје име, али да је број појмова којима су први подређени, до крајности мали 5 ). И Вунтова објашњења примитивног језика, која се, разуме се, управљају према његовом психолошком гледишту, своде се најзад на то. Кад он каже' 1 ) да поједина реч „увек значи један чулно очигледан предмет", и да се нов појам не образује, „као што обично узимају теоретичари сазнања, помоћу упоређивања разних објеката, него помоћу ређања разних представа једне на другу", онда ми у том ређању не видимо

4 ) < ј . Р. Уррз, МуЊепМШип^ ипс1 ЕгкеппШз, 1 .ејр21§ 1913, стр. 6.

' 2 ) К. Епскеп, Оег 8тп ипб. №ег1 Лез 1ећепз, 4. АиН., стр. 69.

: ') Резсће1, н. н. м., стр. 114.

4 ) Тамо, стр. 8.

■'•) Каг1 V. с}. 3{етеп, 1Јп1ег Аеп КаћтШегп ХепКаЈ-ВгазШеПа, ВегНп 1894, стр. 350,

в ) ШипсМ, н. н. м., стр. 70.