Prosvetni glasnik

668

Просветни I ласник

„појам", већ изражавање особених доживљаја примитивног човека. Вунтови примери за примитивно образовање појмова: „супце — заћи место", „гвожђе глава широка", „камен гребати нешто", како ТогоЦрпци обележавају запад, клинац и шиљак, говоре за то да он чини погрешку сличну оној теоретичара сазнања и граматичара, против којих и сам устаје. У свима духовним продуктима иримитивних народа, у начину како они схватају процесе у природи и животу, могу се упознати наведени карактеристични знаци. Интересантан пример за то пружа нам Тонгапесма 1 ), коју је Маринер саопштио а Хумболт превео, и у којој се ређају доживљаји без икаквог разумљивог прелаза од једнога к другоме: цвркутање птица, кидање цвећа, дељење животних намирница, купање, рат и његови ужаси, ит.д., ређа се просто у песми једно за другим. Још су интересантнији цртежи примитивних људи. Они изазивају изненађење због своје сагласности с дечјим цртежима. У њима се назначују или само поједине стране дотичног тела, или више страна без везе или у нетачном односу. Од човечјег тела означавају се често само поједини делови, и ако при том, нпр. очи, уши, нос, ит.д., буду заборављени, а невидљиви делови тела нарочито истакнути, или ако бркови дођу изнад очију, лула поред уста, брада посред лица, онда томе није крива никаква „конвенционална шема нецелисходног представљања"-). Каг1 V. с1. 51еЈпеп опажа тачно кад истиче да портрети Бакаири - Индијанаца по правилу немају уста, док нос, који они буше, никад не изостаје; међутим Бороро - Индијанац, који буши доњу усну, не изоставља никад уста, док нос заборавља 11 ). Начин схватања ових људи, који не иду даље од непосредних доживљаја, огледа се јасно и у њиховим цртежима, као и у осталим радњама њиховог душевног бића 1 ). ') МаКг, Бг. Тћ., Ап1ћгоро1о§1е Аег Шптб1кег, 6. део, стр. 85. -) Е. Ргапке, Ше ^еШг^е Еп1тск1ип§ с1е8 ^е^егктЛез, Г.ејрг:,^ 1911, стр. 78. Врло поучни цртежи Црнаца са Конга, које писац у том делу репродукује, не цене се и не искоришћавају у тексту правилно. :1 ) К. V. (1. 31етеп, н. н. м., стр. 253. '■) Било би можда од великог интереса да се слике на египћанским споменицима, и друге сличне, око чијег се објашњења тако много препире, испитају с психолошког гледишта. Пешел тврди да су египћански уметници неприродно онакарађивали људе према укоченим узорима: лице су цртали, наиме, увек у профилу, око еп 1'асе, а руке увек као две десне (н. н. м., стр. 12). Други антрополози су покушавали да на основу тих слика утврде расне ознаке, изазване крвним мешањем (тако се нпр. хвали глава великога Рамзеса „као високо европска и слична Наполеоновој"). Веће разумевање за те слике не добија се кад се оне хоће да сведу на примитиван покушај једне уметничке науке о пропорцији, чему се и данас, на основу резултата модерног антрополошког истраживања, тежи, и то најпе у научном („Шмит-Фриче-ов пропорцијски канон"), а потом и у уметничком смеру (упореди К. МагНп, 1.ећг1)исћ Лег АпГћгороЊ^Ге, рјзсћег, Јепа 1914, стр. 250). Непристрасно, поглавито психолошко испитивање морало би дати веће резултате.