Prosvetni glasnik

675

/ На овај начин, кад родитељима буде стајала на расноложењу школа којгмГм децу неће отрзати у доба кад су им неопходно потребна за прешне послове, они ће се пре одлучити да им и женска чељад посећује редовну основну и продужну школу, а мушку децу коју не мисле школовати, задржаваће да посећују зимске течајеве од 11. до 19. године, ако из буди каквих разлога не буду били у могућности да напоредо одвајају од куће и мушку и женску чељад. То је једини пут да се наш народ измири с тим да треба школовати и женску чељад, на основу ове мудре изреке: „Кућа је на жени а не на земљи". А кад тако успемо да пролази кроз школу целокупна младеж, мушка и женска, онда нам неће бити ни нужно да школе за домаћице трају две године, што је за наше прилике неизводљиво, него ће бити довољни и кратки курсеви од шест недеља. I Како ће пак будуће ниже школе давати много више но садак,е, јер ће своје питомце наоружавати, не само много већом спремом у погледу саме писмености, него и много већом вољом за самообразонањем и моралним животом, пошто читање — то разговарање с паметпијим од себе — као и писање, не само неће причињавати никакве тешкоће, пего ће им бити најмилија забава у слободним часовима, то ће и читаонице и књижнице народне, у погледу просвећивања иароднога, чинитн своје: прве ће бити пуне читалаца, а друге — празне, јер ће књмге битп растурене на читању. Као круна пак свега народног просвећивања дОлаае популарн.а предавања и университети за народ, о којима се и у нас морз повести рачуна што пре, ако >иелимо да идемо напоредо с осталим културним народима, Д го морамо желетп сви, € од врха до дна, ако смо прави пријатељи свога народа. ЈОВДМ ПВТРОВИЋ

ХЕРМАН ЈШЦ ТБО 1'АЦ У НВМАЧКОЈ НОВИХ ШКОЛА У ИРИРОДИ 12 јуна 1919 умро је у Немачкој један педаг-ог чије ће име остати у историји поред имена Комениуса, Салцмана, Базедова, Феленберга, Фихтеа, Фребела, и свију оних који, из близа или из далека, стоје у вези с великим педагошким покретом који је започео Ж.-Ж. Русо и који има за девизу: „Вратимо се природи". Педагошки реформатор, Лиц је то био у пуном смислу речи. Он је то био у теорији и у пракси. Он је то био из принципа и по свом темпераменту. Може се додати да је имао и спољни изглед реформатора. Сељак, сељачки син, дежмекастог и моћног тела, он је имао лице 1;ј*