Prosvetni glasnik

686

Просвегии Гласмнк

КРОЗ СТРАНЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВЕ ШКОЛЛ ЈЕДНОГА Г1ЕСПИКА Реч је о пЈколи коју је, пре двадесет година, осноиао у Саптиниксмнну, у Индији, славни индијски песник Рабиндранат Тагора, и која је ночела под видом малог пансионата, да би постала доцније прави уникерситет. У чланку који ће се ниже читати и који је, ту недавно, приликом свога триумфалнога пута кроз Европу, написао сам песник за швајцарски лист Васпитач (1/Ес1иса1еиг), он нам говори о тој школи, где се труди да да својим ученицима једно слободно и весело васпитање, које ће их одвести о гкрићу себе и света сталним додиром са природом, То је визија једног срећног детињства под дивном источњачком светлошћу, Ја сам основао своју школу, каже Татора, пре двадесет годипа, али, ираво рећи, тада нисам имао ни наставне методе ни искуства. Ја сам шпао наиред оелањајући се наједну врсту инсгинкта детета, и нисам имао разлога да се жалим. Данас, нема сумње, имам искуства, али јс |'о искуство још тако рећи флуидно ; оно се није кристалисало у једну Целину с одсечним ивицама, чије би ираве линије могле да вам се предложе као руководни принципи. Малочас сам вам рекао да нисам имао, отварајући своју школу. никаквога искуства. То није потпуно тачно. Ја сам имао бар, стечено у гоку година мога васпитног школовања, једно негативно искусгво. Ј;| сам знао како не треба поступати са децом. Оно од чега сам нарочито. натио за време свог детињства, то је што сам осећао да је васпитање које добијам одвојено од живота. Ја сам имао, допуштам, извесну особену осетљивост'коју други немају у истом степену, иначе бих се, нема су.мње, лакше помирио с оним што ме је вређало, и као и други, успео бих да ућуткам у себи, у'току ових дугих година школовања, ону ватрену тежњу ка животу, ка природи, од које ми је се, свакога дана, ваљало отргнути као од мајке, да уђем у разред. Ја још видим врата од школе, где зјапе свако јутро као каква велика чељуст, њене голе зидове, њене дрвене клупе, њену дрвену катедру за којом је седео учитељ који је предавао лекцију као какав живи фонограф. Ја не знам какве су ваше западњачке школе; ја их не познајем много, али сам чуо, од људи добро обавештених, да није све у њима савршено. Ја мислим чак да вама и дугујемо за ове васпитне методе. Ви сте нам их довели, с много других лепих ствари : ликерима, војницима... У тој школи, ја сам научио грамагику, рачун, много ствари које сам сасвим заборавио; и научио сам такође како не треба предавати'