Prosvetni glasnik

688

Просветни Гласник

Ох! ја то знам добро: треба чинити уступке владајућој ортодоксији. Деца треба да уђу на университет; треба положити извесне испите, прећи известан програм. Родитељи држе до тога. (Родитељи су велики непријатељи!) И чим станете на тај пут, ви сте пропали... Кад предајем нешто, ја то чиним с љубављу, залажући се цео. Моји пријатељи ми кажу: „Ви бисте могли добити исти резултат с мање трошка; деци се може давати храна подељена у оброке као консерве у лиманим кутијама". Знам добро. Али то значи убијати дух. Ваљало је то радити и у нашој школи. Али ја знам да је то злочин за који сам крив. Ја се надам да ће ми он бити опроштен на оном свету, јер, доиста, ја нисам једини одговоран за њ, и јер сам га учинио преко своје воље. ...Из мојих идеја издваја се ипак један руководни принцип, један једини: Идите ка животу, тамо где он влада. Изађите из учионице. Не доводите дрвеће у разред. Пренесите разред под дрвеће. Без сумње, згодно је имати дебло од дрвета у учионици, то допушта да се оно исече у даске; али те даске су мртве, и у разреду дрво неће процветати ни донети рода. Не брините се за методе. Пустите ваш инстинкт нека вас води ка животу. Деца се разликују једна од других. Треба научити познавати их, пловити међу њима као што се плови између морских гребена. Да би се истраживала географија њихових духова, најбољи је вођ један тајанствен инстинкт, који симпатише са животом. РЕФОРМАТОРСКИ ПОКРЕТ У НЕМАЧКОЈ Још пре рата, немачка педагогија била је у неку руку у врењу: доктрине, школска организација, административни оквири, све је било потчињено оштрој критици; са свих страна јављали су се реформатори. Рат, затим револуција, убрзали су тај покрет. Израђује се један нов педагошки свет, коме није лако дефинисати тачно контуре, због разноврсног законодавства међу немачким државама, због брзих еволуција, локалних реакција и многобројних приватних инициатива и краткотрајних експеримената, али који је потребно испитати још сада с пажњом. Три године републике већ су дубоко промениле немачку школу. Дах обнове прешао је преко администрације, васпитних и наставних метода. Ако университети, прожети назадним, агресивним, аристократским, узано националистичким духом који их инспирише још од установе ВигбсћепзсћаК-а, остају бедем монархичних и војничких партијг, популарна школа пружа симпатичнију слику искреног напора ка једној доиста републиканској и демократској установи. Прво што изненађује посматрача, то је што школа, у оној Немачкој која је тако дуго, тако дубоко била партикуларистичка, тежи да постане народна установа; и питања о народном васпитању дошла су у први ред јавних дискусија.