Prosvetni glasnik

Кроз Стране Листове

689

Тако, немачки устав од 9 августа 1919 садржи, — факт без преседана, — серију чланова који се тичу школских установа. Он прописује чак и облик народне школе, која треба да буде школа кроз коју имају да прођу обавезно и једно поред другог деца свих друштвених класа и свих религиозних и филозофских веровања; он прописује правила о формацији народних учитеља; и чак бележи методу која ће у будуће требати да инспирише немачку педагогију: школа рада. Али уједначење школских установа не може да се оствари једним потезом пера. И ако је унитарна тежња једна од најупадљивијих одлика нове Немачке, и ако је република у том погледу наследник Бизмарков, владе су приморане да рачунају још с извесним партикуларизмима. Отуда још нема националног министра за јавну наставу, и школске ствари спадају у надлежност министра унтрашњих дела Кејсћ-а. Прва скица наццоналне установе показује се у Централном институту за васпитање и наставу у Берлину: он публикује један билтен (Раес1а§о§13сће5 7.еп(гаеђ1аН), организује конференције за учитеље, последњега лета је руководио педагошким путовањима у разне провинције средње и западне Немачке, једном речју спрема будућу унификацију. Снажан напор у том смислу био је састанак 1920 у Берлину, у згради КеЈсћз1а§-а, једног великог народног педагошког парламента, КеЈсћббсћикопЈегепг, који је груписао шест стотина делегата из свих области, из свих школских администрација и удружења у Немачкој, и испитивао најважнија питања овога тренутка : јединствена школа, школа рада, наставници, ђаци, родитељи, административна унификација, школска администрација, приватна школа, немачка школа у иностранству. Извештај са тог значајног заседања, — привремени извештај 2еп1гаНпзИШ-а, стенографски 'извештај министарства унутрашњих дела (1100 страна), — остаће још за дуго главни извор сваке информације о немачкој школи. Поред ове тек започете унификације, други карактер немачке школе, админисагративна демскрашизација, много је јасније обележен. Свуда су учитељи позвани да узму учешћа у управљању школом. На свима степенима хиерархије, налазе се већа поред администратора, и учитељи изабрани правилно од својих колега позвани су у та већа. Има тако среских и окружних већа. Пробе ради, отишло се и даље на том путу, предајући овде-онде управу школе учитељском већу, које бира управи*теља за одређено време; покушаји ове врсте чине се сада у Бремену, Хамбургу, у Саксонској, чак и у Пруској (у Берлину од последњега јуна). Најзад су исто тако правилно организована родитељска већа поред школских администрација, да сарађују, нарочито на нижем степену, у управљању школом. Спорија је била промена школског система: с те стране није остварено никакво јединство; напор министарства унутрашњих дела ове гопросветни глаоиик , II књ., 11. св., 1921. 44