Prosvetni glasnik

Друштва и Установе

697

пожешког (Хрватска) и сушачког. Била су поднесена и два предлога од два члана конгреса: Г. Г. Св. Томића, директора III Београдске Гимнаназије, и Д. Симића, суплента гимназије из Пожаревца. Предлози Г. Г. Томића и Симића тицали су се, оба, измене члана 16. друштвених Правила. Нарочито је био одређен и важан предлог Г. Симића, којим се 16. чл. Правила („Чланови Управе бирају се из редовних чланова који су са службом у Београду или Земуну") у толико измењивао што су се чланови Главне Управе бирали и из других места, а њихови заменици из Београда и из Земуна. Та би измена знатно изменила досадашњи смисао друштва, проширујући га не само просторно, већ и идејно, али, како се он није био поднео према одредбама Правила, но непосредно ту, на конгресу, то је овај предлог, као и онај Г. Томића, после дуге и жестоке полемике, повучен. Још су на конгресу понова изабрани, за чланове Главне Управе, чланови који су били испали коцком, и изабрани су њихови заменици. Од једанаест предлога које је поднела загребачка секција, помињемо следеће: 1) да се настави интенсиван и брз рад око израде нове и савремене научне основе за целу краљевину; за израду тога да се позову Главна Управа и делегати појединих секција; 2) да се Просветни Савет реорганизује и да у њега уђу, као чланови, представници сваке секције; 3) да се уклони што пре, свима средствима, оскудица добрих школских књига, и да се реши питање књига у опште. Питање књцга да се остави слободној утакмици издавача и писаца; 4) да се организује рад око народне просвете; 5) да се праведно реши ратна помоћ удатим колегиницама (по овом питању сјајан референт је била г-ђа Д-р Милица Богдановић, која је дала у своме интелигентном и аргументованом говору све разлоге у прилог тезе подједнаке награде у школи мушкима и женскима); 6) да се уредба о хонорисању прекобројних часова направи једном за целу земљу, као и да се праведније реши суплентско питање; 7) да се на седнице Главне Управе зову и делегати секција; 8) да се што пре изради закон о наставничкој сталности; док се не донесе закон, да се изради уредба. Питања којима је највише пажње било поклоњено, јесу питање уређења школе, као и питање уџбеника. За све време рада на конгресу, а и доцније, у приватним разговорима, одасвуда се чула жеља да се дође једном до школе која би нам, у основи, била једна за целу Отаџбину. Питање уџбеника је друго питање које, још увек, смета да се у школи почне рад који би дао све користи разумнога и вредног рада. Зато је конгрес предао Главној Управи низ жеља, по тим питањима, да их она оствари. Веома је велика заинтересованост била код питања хонорисања прекобројних часова. Пре свега, на конгресу су се чула савршено диаметрална гледишта о уредби по томе питању. Једни су били начелно