Prosvetni glasnik, 01. 11. 1921., str. 82

698

Просветни Гласник

противни хонорисању прекобројних часова, док су други били тиме веома задовољни (Словенци). Са свих страна се, међутим, замерало пракси која се, где-где, правила и у дељењу часова и у хонорисању. Најзад, општа је жеља, у томе питању, да се часови хоноришу одсеком, а не ефективно. То је, у главном, рађено на конгресу. Потписани, намерно, не прави коментаре. Њих нека праве чланови Професорског Друштва, према свима објављеним извештајима. Нека праве коментаре, спремајући се за догодишњи конгрес. У место коментара, потгшсани жели само да изнесе искуство са овога конгреса, искуство другова, као и своје сопствено. Пре свега, ово искуство, које нам изгледа веома важно : у часништво конгреса не треба, апсолутно, бирати никога од чланова Главне Управе. На конгресу, Главна Управа треба да буде, од прилике, оно исто што је у Парламенту влада: да одговара за свој рад. Председништво и часништво конгреса не може, према томе, да буде образовано од лица која имају да полажу рачуна о своме раду том истом конгресу. Главна Управа има да се појави на конгресу само у улози онога који одговара, који је по дужности конгресу на расположењу, а никако као управни орган и самога конгреса. Друго је искуство да на дневни ред конгреса или не треба стављати предавања, или, кад су већ стављена, треба их и одржати. На овом загребачком конгресу била су на дневном реду два предавања, која су и по теми и по предавачима пробудила највеће интересовање код великог броја учасника конгреса — и нису се одржала! За идући конгрес Главна Управа нека реши једно од тога: или ће ставити на дневни ред предавања, и одржати их или их у опште неће ни заказивати. У сваком случају, нека се само не појави овогодишњи случај. МИОДРАГ РИСТИЋ

БЕЛЕШКЕ Слобода мишљења. — Циркулар францускога Министра Просвете Берара од 18 маја 1921 о политичкој акцији чланова наставе — који смо ми саопштили својим читаоцима у септембарској свесци „Просветнога Гласника" — био је, као што се могло предвидети, предмет јаких критика у учитељским круговима. Национални учитељски синдикаш, који удружује 55.000 француских учитеља, манифестовао је своје мишљење, на свом скорашњем конгресу, усвајањем следеће резолуције: „Конгрес, поводом циркулара Берар, који тежи да ограничи грађанску слободу учитеља, сматрајући да републикански устав не даје административној власти право да тумачи политичка права наставног особља, које је, као и све друге категорије грађана, потчињено обичним судо-