Prosvetni glasnik

698

Просветни Гласник

противни хонорисању прекобројних часова, док су други били тиме веома задовољни (Словенци). Са свих страна се, међутим, замерало пракси која се, где-где, правила и у дељењу часова и у хонорисању. Најзад, општа је жеља, у томе питању, да се часови хоноришу одсеком, а не ефективно. То је, у главном, рађено на конгресу. Потписани, намерно, не прави коментаре. Њих нека праве чланови Професорског Друштва, према свима објављеним извештајима. Нека праве коментаре, спремајући се за догодишњи конгрес. У место коментара, потгшсани жели само да изнесе искуство са овога конгреса, искуство другова, као и своје сопствено. Пре свега, ово искуство, које нам изгледа веома важно : у часништво конгреса не треба, апсолутно, бирати никога од чланова Главне Управе. На конгресу, Главна Управа треба да буде, од прилике, оно исто што је у Парламенту влада: да одговара за свој рад. Председништво и часништво конгреса не може, према томе, да буде образовано од лица која имају да полажу рачуна о своме раду том истом конгресу. Главна Управа има да се појави на конгресу само у улози онога који одговара, који је по дужности конгресу на расположењу, а никако као управни орган и самога конгреса. Друго је искуство да на дневни ред конгреса или не треба стављати предавања, или, кад су већ стављена, треба их и одржати. На овом загребачком конгресу била су на дневном реду два предавања, која су и по теми и по предавачима пробудила највеће интересовање код великог броја учасника конгреса — и нису се одржала! За идући конгрес Главна Управа нека реши једно од тога: или ће ставити на дневни ред предавања, и одржати их или их у опште неће ни заказивати. У сваком случају, нека се само не појави овогодишњи случај. МИОДРАГ РИСТИЋ

БЕЛЕШКЕ Слобода мишљења. — Циркулар францускога Министра Просвете Берара од 18 маја 1921 о политичкој акцији чланова наставе — који смо ми саопштили својим читаоцима у септембарској свесци „Просветнога Гласника" — био је, као што се могло предвидети, предмет јаких критика у учитељским круговима. Национални учитељски синдикаш, који удружује 55.000 француских учитеља, манифестовао је своје мишљење, на свом скорашњем конгресу, усвајањем следеће резолуције: „Конгрес, поводом циркулара Берар, који тежи да ограничи грађанску слободу учитеља, сматрајући да републикански устав не даје административној власти право да тумачи политичка права наставног особља, које је, као и све друге категорије грађана, потчињено обичним судо-