Prosvetni glasnik

Б е л е ш к е

699

вима за сваки прекршај закона, — изјављује да се не може допустити тежња Министра Просвете која циља на административну интервенцију У избору, од стране учитеља, његовог прилажења којој било политичкој партији; и узда се у своје изабранике да неће признати компетенцију дисциплинарних судова у суђењу политичких аката учињених ван дужности". Федерација арофесионалних груиа тражила је такође повлачење реченога циркулара, пошто, по њеном мишљењу, дисциплинска већа имају да расправљају о кривицама искључиво професионалне природе. Стари и модерни. — Поводом реформе средње наставе, која је у овом тренутку на дневном реду у Француској, заподела се опет, или боље продужила се, она стара борба која се још од седамнаестог века бије између старих и модерних. Професори класичне наставе туже се на опадање грчко-латинских студија, и желели би да их појачају на штету модерног хуманизма. Министар Просвете израдио је један законски пројект по коме се свима ђацима гимназија намеће латински и грчки језик у прва три разреда. С друге стране, једино матура с латинским језиком отварала би приступ на университете, док је досада и модерна матура, без латинскога, имала иста права. Лако је разумљиво узбуђење које је овај законски пројект произвео међу присталицама модерних студија; разумљиво је, тако исто, да се модерни хуманизам неће дати лако гиљотинирати. Недавно је и сама древна Сорбона — која се не може оптужити да храни црне намере противу старог хуманизма — изгласала, са 60 гласова противу 5 уздржаних гласова, следећи дневни ред: „Факултет књижевности, потврђујући своју дубоку приврженост студијама које имају за предмет класичну старину, одбија сваки назадни реформни пројекат о средњешколској настави који би имао за циљ да укине или да смањи модерни хуманизам, да му одбије санкцију матуре и да затвори ученицима с модерном матуром било Факултет Књижевности, било друге заводе више наставе." Анашол Франс о васпишању. — Славни француски књижевник Анатол Франс публикује, у овом тренутку, у часопису „Париски преглед" (Ђа Кеуие (1е Раш), своје успомене. На првим странама ових исповести, он суди да треба радикално реформисати школску организацију. „После овог чудовишног рата, каже он, који је за пет година учинио трошним све установе, треба реконструисати зграду јавне наставе на новоме плану, великолепне простоте. Иста настава за децу богату и сироту. Сва ће ићи у основну школу. Она међу њима која буду показала највише способности за. учење биће примљена да добијају средњешколску наставу, која ће, бесплатно давана, удружити на истим клупама елиту буржоаске омладине и елиту пролетерске омладине. И та елита даће своју елиту за велике школе наука и уметности. Тако ће демократијом управљати најбољи." Пашриошизам и иншернационализам. — Очекујући да се створи Интернационални Васпитни Биро Друштва Народа, Црвени Крст се обратио васпитачима читавога света, тражећи од њих да измире у својој настави љубав спрам отаџбине и љубав спрам човечанства.