Prosvetni glasnik

722

Просветни Гласник

Никада неће бити доста понављати те речи! Оне нису само најбоља карактеристика Натошевића и његова рада; оне треба да су и свагдашње шешеп!о сваком учитељу и сваком јавном раднику. Натошевић је заиста имао три снаге и три воље. Све што је он тражио од учитеља, све им је сам и спремио. За неколико година написао је два упуства (или управо три), два кратка и велико од 1857, од 1858 и од 1861, спремио и друге књиге за школу, састављао у „Школском листу" и наставно и друго градиво за учитеље, — и школи, која пре њега није имала готово ништа, дао је готово све. И под униформом аустријскога државног чиновника куцало је вуковско срце. У „Школском листу" доноси народне песме којима учитељи треба децу да науче, у Крашком уаушсшву доноси преглед свих народних песама које деца треба да знају, спомиње и Вука и Даничића, а 1862 излази у првом издању његово Неколико народни(х) иесама за на изусш учење, с овом напоменом на четвртој страни корица: „Ко је рад још више, и још лепших оваких песама читати и учити, нека набави велику збирку од Д-р Вука Караџића, од које је досад три велике књиге изишло, а баш сад се и четврта штампа, за којом ће ако да Бог до године и пета доћи." У исто доба отпочиње излазити у „Летопису Матице Српске" и његова велика збирка Сраских аословица, [ ) а касније издао је за децу Сриске народне загонешке (Нови Сад 1869).'-) Унутарњи жар који га је гонио на рад, Натошевић није могао савладати у себи, и тражећи много од себе, тражио је много и од другога, и то не само од учитеља (од којих је још и могао тражити), него и од деце. Не само што је тражио из веронауке (подстицај и помоћ Платонова?), него и из опажајне наставе, па и из других предмета, било је претерано. У Крашком уаусшву изнео је наставно градиво из веронауке (а и у Писмима ), па ако је и мање од тога тражио у својим предлозима за Србију, отпор чланова комисије није морао бити неоправдан. Опажајна настава пак за њега није била принцип него и наставни предмет (ово би се још могло одобрити, па се још и данас одобрава), 3 ) и то не наставни предмет као припрема за даљу наставу или као темељ 'за целокупну наставу, него читава научна енциклопедија, за коју се чак не би могло рећи ни да је само т писе. У његову (великом) Уаушсшву „наука гледања" обухвата 227 страна, а све остало 149. Разуме се да то није само

') Сраске аословнце су излазиле од 1858 до 1871 у овим књигама „Летописа", од 98—107, и од 110—113.

" 2 ) Неколнко народних аесама је прештампавано врло често, последње ми је познато издање од 1877. И Загонешке су прештампаване, последње је издање које сам видео од 1876. — В. и Натошевићеву значајну расправу О загонецп („Летопис Матице Српске", књ. 119.), која има келике вредности и за педагога и за непедагога.

3 ) Раи1 Ваг*ћ, ИГе Е1етеп(е с!ег Етећип^з-ипЛ 1ЈпкггкМ$1ећге. 1.е1р2Ј§, 1921 етр. 296—239,