Prosvetni glasnik

230

Просветни Гласник

ф, м, с, н, л, р, њ, љ, ш (стр. 5). Сем тота, нетачно је и тврђеае ппшчево да се „безвучни" сугласннци зову и тренутнпма , а „звучни" трајнвма. Деоба „већине" сугласника још па шврде и меке такође није оправдана и за ученике I разр. гимназије сасвим непотребна. Занимљиво је да се нпеац взчуЈјава у коју групу да метне сугласнике л, р, н, м, ј, љ, њ; па ке.ш да „нису ни тврди ни меки" (Љ). А у схеми (књ. II), сугласнике з, с, н, л, р, назива звучно-зубнпма; ф, в, м, — звучно-усненима: љ, њ, ж, ш, — звучно-неичаннма; г, к, х, — безвучно-грленнма; д, ш, ц, °$(!) — безвучно-зубнпма; б, а, — безвучно-усненпма, ј, ђ, ћ, џ, ч, — безвучно непчанима (стр. 88). — Ово су основи описае граматике у нпжој средњој школи! 7. Одредници (адвербијали) се, по г. Радићу, деле на три групе: а) за место, б) за време, в) за ,ра:!не односе". Ови последњп се деле на 3 подврсте: а) одредниди за начин [питања: како?, на којп начпн (згс ) ?Ј; б) сдредницп за узрок [питања: зашто?, због чега (вгс ) ?] и в) одредници за сврху и вамеру [питања: зашто?, радп чега (з1с) ?! И одредници за начин имају подврсте: „у ширем смислу" долазе „одредници за оруђе или средство" и „одредници за друштво". Сем тога, нисац дели одреднике, по значењу, на нове три групе: а) одредпици који показују „мировну тачку радње глаголске" (где нешто бива, кад и како се врши радња глаголска); б) одредвици који показују „исходиште радње глаголске" [одакле потиче, откад и због чега (зјс) бива р^дња глаголскај и в) одредницп који показују „крајњу тачку радње глаголске" [како се креће радња глаголска, докле и докад (81с) траје, или ради чега (81с) се она врши]. За „крајњу тачку", у схеми свих одредника, долазе и питања: закад (за време) и зашшо, радн чега (за начин, узрок и счрху) [стр- 13Ј! Сем тога, у одреднике „за начин" увршћује и одреднике за по[ еђење (стр. 9) за меру и количину и за тачнију одредбу (Љ); а у одреднике ,за узрок" рачуна п одреднике за погодбу (в1с) „противног узрока или допуштања* „порекло или грађу" (81с), за „радно лице или ствар од којих радња полази" и др. (стр. 8)! Може лп све ово статп у још недовољно развијене ученичке мозгове; п чему све ово служи, ако не томе да ученнци омрзну и иначе озлоглашену граматику нашег језика?! 8. Писац не стоји бол>е ни са синтаксом. Тако: а) По њему је реченица „мисао речима псказане" (књ. II, стр. 3)! А зар она не може бити и написана?! б) У реченицп „Сит гладну не верује", он мисли да је снш подмет! Међутим, овде је подмет изостављен (човек), а сит је његов ашрибуш. в) По њему „просте су реченице оне којима се казује једна мисао. У тим реченицама има само један нодмет и прирок". А зар нроста реченица може имати п додатака?! г) Он вели: „У једиој сложеној реченицп има онолико простих (з1с) реченица, колико у њој има личних глаголских облпка" (књ II стр. 12). А зар нема реченица с једпим подметом и више прирока?! д) Г. Радић вели: „Реченица која другу допуњује, зове се главна; а она која допуњује главну реченицу, зове се споредна или подређена реченица (књ. II, стр. 13)! Право противречење! II др. 9. Г. Раднћ не располаже ни с довољно познавања Фонетичкпх, етимолошких п морфолошких појана у нашем језику. Да поменемо само неколико најтипичнијих примера: а) Писац вели : „Основе које се свршују на л. у номинативу једнине на крају речп п у генитиву множине на крају слога (81с) претварају сугласник л у самогласник о" (књ. II, стр. 28)! Зар је л у 2. пад. множпне на крају слоГа?! б) У погледу квантптета и акцента г. Радић показује савршено непознавање наше акцентације. Од многобројних погрешака, којима кипти скоро свака страна, наведимо само ове: деца (II; 36,41); прпча — 2 пад. јед. приче (јћ); звезда (II, 37), дете (III, 41, 35. I 19, 20); гост — 2. пад. множине гбстп (П>); жбна — 2. пад. једпине жене и жена — жене (II, 36); крибце (II, 34); зббг; нАје (I, 49); неКу (I, 50 1з1з); је јбј (I, 50); слуга (I, 27); миљбнити (I, 52); пишем (I, 57, 60); забадам, облб^ем (II, 57); бацим (II, 76); кунбвати — куповах куповао (II, 38); хбћеш (II, 84); донесеи — донесена — доиесено и донет — донбга — донето (II, 86); венац — вбнче (II, 97) и т. д. в) Писац сматра да је чувен основа чув (чув-ен, чув-ена, чув-ено [стр. 63, и]. г) По њему је постанак трпног придева врфен и ел. „врло лако протумачити" у јужном и западнои говору и да је из њих ђ ушло и у источни говор аналогијом (II, 76)! д) У глагола јесшп сматра да је презентска основа јед — (II, 85); а одмах затим вели: „Глагол јесшч , поред правилних облика од инФинитивне основе јед — и презентске основе једе, — сид. време твори-...." ђ) За з. л. множ. во«ш да су наставци ■— у (-е) [II, 61]! е) За имперфекат наводе се само два наставка: — ах и јах (П, 61)! ж) Прилог времена прошлог, по г. Радићу, постаје наставницима — вшн и авшн (II, 63). А ансав, видев и т сл. ?!