Prosvetni glasnik

Службени ДеО

231

з) За облике аочешн — почнем, узешн — узмем тврди да су поста.ш од иочешни — поченем, уземши — уземем, кад је коренити самоглаеник е у презенс.у испао, а н и м у инФинитиву такође испало. (II, 69, 70). Као директан доказ тоне наводи, као образац, глагол „мрбти од мер-ти-мрем п шводи презенс од мер-е-м (II, 70)! Ну круна непознавања ностанка иашега језика јесте тврђење пи »чево да се „у старо доба ем, и ен изговарало кроз нос као е-в, које се у старом нисму писало са л" место ж (стр. 70)!! и) Писац чнни капиталне погрешке у приказиваљу старе промене заменице и (же) ла (же) 1 — ле (же). Тако: 1) 6. пад. јед. муш. и сред. рода, по г. Рарићу, гласи им место нмћ (читај јим!); — 2) 1. и 4. пад. миож. средњег рода гдаси је место ја ; — 3) 2. падеж множине за сва 3 рода гласи их место ихт> (читај Јих) ; 4) 6. пад. множ. за сва 3 цода гласи нпм местн имн (чигај јнмн) !; 5) 3. пад. мнок. за сва три рода гласи и м место нмђ (чшај јим\) и 6) 7. над. множ. за сва три рода гласи нх место нхђ (читај јнх\)( ј) Иисац ра;иикује трп с-тепена поређења, а сам вели: „Придеви стоје у првом степену, када показују каквоћу неког лица или ствари без икаква поређења" (I. 30) ( итд. У књизи има и доста доброга, с поглед<>м иа оно што је добро у уџбеницима који су писцу служили за.углед (Маретић, Љукић, др) и на самосталну нрераду познатих деФиниција и нравила; али све то ишчезава пред многобројним, врло често пајелементарнијим погрешкама и недостацима којима кнпти скоро сваки параграф у обема књигама. Сем тога, и једна и друга књига су, нарочито друга, и сувише обимне и пуне пепотребнога и несавладљивог баласта за ученике I и П разреда гимиазије. И распоред градива није бољи од расиореда у осталим граматикама. У тумачењима има много нетачности, које су, нрема садашњем стању науке о језику и његове историје, не могу допустити. ДеФиниције су често непотпуне, нетачне и нејасне; систематизовање је језичких појава скоро редовпо веома компликовано; никаквих упустава нема о комаозицији, стилу и правопису; нема никаквих текстова за граматичку анализу. На основу свега овога, мпшљења смо: да ее обе грамашике г. Душана Радића немогу аримиши за уџбенике ни државног нн аривашног издања, да се оне, у ночетку пове школске године, не смеју уиотребљавати, па ни у Војводини (и ако су одлуком Мииистарства Просвете — Одсека за Бачку, Банат и Барању, Вр. 11166 у 1919 год., одобреае и прописане за уџбенике у I и II раз. средњих школа), јер ст сви досадашњи уџбеници бољи, као краћи, тачнији и подеснији. Писцу се ипак може допустптп да обе књпге, према изнетим напомеиама п нашим напоменама које евентуално буду другде објављене, из основа преради; али да их не може штампати, докле их, у рукоинсу, не поднесе Министарству Просвете на поновни преглед и одобрење. Савет усваја ре®ерат п одлучује, да се ова граматика не може одобрити као уџбеник за средње школе. УШ. Чита се молба г. Дамјана Вожића, наставника Лозничке гимпазије, да се ослободи полагања скраћеног нроФесорског пспита. Савет одлучује, да се молба упути сталној комисији за полагање проФесорског испита. IX. Чита се молба г-ђе Милице Дедијер, за откуп заосталих примерака Карше Југословенскнх Земаља од пок Д-р Јевте Дедијера, на којима су сада убележене државне границе. Савет у вези с ранијим својпм одлукама о овој карти, а према повољном мишљењу г. Д-р Јована Нмјића, — одлучује: да карту треба откуппти, по могућству у што већем броју примерака. X. Дрочитаиа су писма Господииа Министра Просвете ОНБр. 23013, 23040, с којима шаље акте кривице Михаила Дрињановића, учитеља основне школе у Петковици (подрннски), и Душапа Криваје, учитеља у Потпорњу (Банат), и тражи мишљење да ли ови учитељи могу и даље остати у служби. Савет одлучује, да се акта упуте на преглед и реФерат г.г. Д -р Чед. Митровићу и Дим. Соколовићу. XI. Прочитано је писмо Господина Министра Просвете ОНБр. 25054 од 11. пр мес., с молбом г. Александра Јорговића, инспектора Министарства Просвете, да се његова књига НИЈзђисћ Јпг Аеп б.еи1зсћеп ГЈп1егг1сМ Јпг те 2к>еНе С1аззе с!ег Е1етеп1аг-8сћи1еп, одобри као помоћна књига за основне школе с немачким наставним језиком. Савет одлучује, да се за преглед и оцену рукописа умоле г.г. Мпрко Поповић, Д-р Душан Рајичић и Михаило Станојевић, а писац да положи 600 дииара за хонорар.