Prosvetni glasnik

Непиеменост у Србији

423

домови, њихови обичаји и њихов менталитет често кадри да уроде штетним последицама и за њихову околицу. У вези са просвећивањем, треба споменути и опасности које прете здрављу од разних верских обреда. Овде би требало, са много такта, а у интимној сарадњи са црквеним властима, приступити тешком и деликатном питању ублаживања и постепеног брисања неких несавремених, традиционалних верских обичаја, који се, одвећ дуго, косе са оправданим захтевима хигиене. д-р г. БОГИЋ

О УЧЕЊУ КЛАСИЧНИХ ЈЕЗИКА У ЖЕНСКИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА Све што се учи мора имати свој циљ. Први проблем учења је, дакле, познавати тај циљ. Учење класичних језика, код нас већином само латинског, има циљ да развије логично разумевања реченичке конструкције, да учи правилном стварању реченица, па и мисли. Други циљ је, заједнички са учењем модерних језика, познавање културе једнога народа; са чиме је у вези познавање литературе и читање оригиналних дела. Покрај циљева постоји и проблем метода. Како да се горњи циљеви најбоље постигну? Наши састављачи програма за средње школе нису имали много наклоности према класицима; док се у Хрватској по старом аустријском систему учи грчки, у Србији се у опште не учи; у Војводини је међутим најгоре. Грчки језик је укинут, успостављен, поново укинут, и то колебање много смета једној школској генерацији. Смањити учење грчкога језика на две године, за седми и осми разред, заиста је било нелогично, јер је то време довољно само да се научи читање и стече најелементарније граматичко знање. Користи, међутим, нема никакве, а и самим ђацима је нејасно зашто^се труде. јер, не варајмо се, мали често имају веома јасне погледе на ствари. Можда би боље било да се за то време од две године учила Исшорија грчке културе и умешности; јер заиста је несавесно не признати да су Грци утемељачи наше културе. Непрактичност лањске реформе се увидела; грчки језик је укинут у седмом разреду, а остављен у осмом, дакле онде где су лане почели. Требало је поступити смелије, па га укинути и у осмом. Разлози зато већ су наведени, а можемо додати још и тај што осма година значи спремање за матуру, које мора бити толико озбиљно да се сви површни, излишни и мало корисни послови морају избегавити.