Prosvetni glasnik

Математика у служби васпитања

425

МАТЕМАТИКА У СЛУЖБИ ВАСПИТАЊА — (Крај) Зато математичка сазнања у опште не показују и не шмажу синшезу у мишљењу; она не само што собом не показују неко разумевање живота или неко шире схватање законитости промена и развитка, и што такво мишљење не потпомажу, него су му и противна, тиме што једносшрано служе анализи, којом се мишљење сужава, заплиће у замршене бројне и графичке комбинације. Стога се без претеривања може рећи да многа математичка настава, и без имагинарних бројева, синуса и косинуса н томе сличног, и обичнијим својим многим задацима, теоремама и проблемима, ствара једну врсту вртоглавице, заморно умно удубљивањ-е, место идеалног умног и моралног узвишавања. Отуда је могао рећи Гете да „Математика не може отклонити никакву предрасуду, нити ублажити јогунство, ни ослабити партизански дух, ни ма што учинити за моралност", те „нема ничега празнијег, него бавити се бројевима и имагинарним фигурама", „остајати при познавању таквих багатела, и посвеЋивати се с тако много брижљивости излишним доказима, као да се на неки начин тражи одвикавање од употребе свога разума". Зато се Математици с правом често пребацује да она своје обожаваоце испуњава извесним самозадовољством и потцењивањем знања и метода с других научних области, те је извесно, при том, да ватрено занимање Математиком може штетно утицати на дух, и његове племените органе учинити кржљавим, јер она осећању и уображењу пружа мало хране. 1 ) Све досад речено о Математици подсећа на ону чудновату важност општег закона о контрасту у свету, да тамо где је највише свести или свесних садржаја, а то је у животу разумног човека, влада највећа произвољност; док на против, тамо где је свесност сведена на најмању меру, тако да је она дата без икаквих умних садржа.ја, а то је у радњама по инстинкту и у функцијама органа биљних и животињских организама, ту је дата највећа одређеност. Та истина, узета изокренуто у Математици и другим наукама према њој, показује да. у колико је у једном учењу дато више садржине, у толико је дата већа произвољност у радњама мишљења, а, противно томе, у Математици, где је дато мишљење без реалне садржине, умне радње се врше у строго одређеним процесијама, рачунски поступци се чине по строго одређеним правилима. По томе закону као да се објашњује и околност да Математика своје аритметичко-алгебарске и геометријске проблеме решава колико строго логички, толико строго формалистички, те се њено учење, великом већином и поглавито, своди на вежбања у рачунској техници. И док се у другим наукама проблеми решавају довођењем у везу чињеница, принципа и идеја (индуктивно), дотле се математички проблеми решавају

') \УШпзапп, н. сп., стр, 381.