Prosvetni glasnik

436

Просветни Гласник

по којима се утврђују границе у међусобним односима људи и друштвених група. Зато математичку наставу, у основним и средњим школама, ваља свести на најмању, за практични живот потребну меру, све до реформе како у њеним методама, тако у садржајима њеног учења. МИЛОШ Р. МИЛОШЕВНЋ

АУТОМАТИЗАМ У ДУШЕВНОМ ЖИВОТУ МЕХАНИЗАМ СНОВА; САЊАРИЈЕ Сан је реакција душевног живота у сну на дневне догађаје. Снови зато нису ништа друго до испуњавање жеља (\УипзсћегШ11ип§), обично најтајнијих, најскривенијих, најдавнашњијих, несвесних. Деца сањају отворено и јасно оно што желе, а што им се преко дана није испунило '). То је све збиља врло тачно запажено. Свако из искуства зна да највише сања кад је узбуђен, забринут, кад има неке жеље. Гладан човек нпр. сања најрадије разна јела. Човеку се у сну жеље остварују, — да се не би пробудио, како вели Фрвјд. Тако човек сања често, као што је познато, да је устао, да се облачи, да путује, итд., — кад треба то да учини. Међутим, пошто снови одраслих нису обично ни близу тако отворени као дечји, то психоанализа претпоставља да су они најчешће израз таквих жеља које се и у самим сновима скривају у разне слике, „символе". Најчешће жеље које се у фантастичним сликама сна манифестују, јесу полни прохтеви. Одавно је познато да незадовољене полне потребе могу „ударити у главу", пореметити душевну равнотежу. Уседелице и матори момци су често нервозни, као и они који су претрпели какав велики љубавни бол. Те познате чињенице уопштава психоанализа тако да и у сновима, у појединим сликама сна, види нарочите аналогије или символе полног живота, вешто трасформисане представе појединих полних делова, мушких или женских органа, полних аката и др., — као што се то налази и у понеким народним обичајима, гаткама, песмама, изрекама, шалама, и досеткама. У сну аналитичари налазе скоро увек сексуалне тенденце, полне мотиве, каткад врло давнашње, још из најранијег детињства, који се јављају поводом каквих дневних утицаја, „недовршених остатака дана" (ипег1есћк1:е Та§езгеб1е). И у симптомима многих нервних и душевних поремећаја психоанализа види символе некадашњих афективних — управо најафективнијих, сексуалних, — доживљаја, који су само болесно „потиснути" у „подРгеис1, о. с., с. 133, 238. — Одег Лгп Тгаит, 2. А, с. 12, 34. — Ођег Рзусћоапа1узе, 2. А., с. 36.