Prosvetni glasnik

Аутоматизам у Душевном Животу

439

Иначе се с једне представе на другу прелази каткад тако брзо да прва представа остане нејасна, непримећена, те се ми, не увиђају&и везу представа, чудимо откуд нам је друга представа, често давно заборављена, пала на ум. Тај процес унутрашњег гледања, да се тако изразим, сличан је спољашњем: и оком се често прелети с једног предмета на други тако брзо да први предмет остане потпуно нејасан. Услед те брзине дешавају се и раније поменуте погрешне радње. Кад је расејаност слабија, погрешна реакција — нпр. погрешно употребљена реч — се осети, услед неслагања с осталима, као нова, неочекивана, као поремећај, застој, у неку руку отпор, одн. напор. То изазове једно осећање, управо један осећај или, ако се хоће, нејасну нредставу (погрешне речи), те је човек накнадно свестан погрешке која се „отела," била „невољна" и у толико, као радња, несвесна. СВЕСТ И АУТОМАТИЗАМ; ЗНАЧАЈ ..ДУШЕВНОГ" АУТОМАТИЗИРАЊА Аутоматизам је у толико поузданији у колико је несвеснији. И, обратно, аутоматизам је у толико несвеснији у колико је поузданији, савршенији. Потпуно несвесни аутоматизми су, као такви, савршени, непогрешни, неуморни. Такви аутоматски покрети, који се чине без свести, без икаква задовољства или чак против воље, постоје у многим нервним и душевним болестима. Познато је да многи умоболни неуморно понављају исте радње, исте гестове, исте фразе, исте речи. У аутоматским покретима, у обнављању истих или сличних покрета, у т.зв. мо^ торном памћењу, састоји се сав „душевни" живот бар нижих — ако не свих — животиња. Ако се нпр. мрав који иде једном равном стазом ка своме гнезду, вешго удешеном клопком врати на извесну тачку стазе назад, он се зауставља, пошто је поново наставио пут, на једној тачци пута која одговара улазу у гнездо, до кога би дошао да није био враћен 1 ). Један Немац (XV. КбМег) је учинио следећи опит с кокошком. Узео је четири ниансе сиве боје А, В, С и Б, тако да се мењају постепено од најотворенијег А ка најзатворенијем В. На другу и трећу боју ставио је зрна жита, тако да је кокош могла са В прогутати зрно,'док је са С била спречена да то учини. После 200 покушаја кокош више није чинила залудне покрете врата према С. Али ако се после да жито на првој и другој боји (А и В), кокош узима чешће са А, а ако су зрна на С и О, узме чешће са С. У првом случају дакле одбија научено В, а у другом ') Н. рјегоп, П ЕуоШшп пе 1а тетогге, 1918, с. 222. Слични опити с пацовима показали с у то исто: животиња нпр. на навикнутом месту — или, можда боље рећи, после одређеног времена,—скреће у страну и удара главом о препреке, ако је пут мало скраћен или продужен изнад оног места. •• ЛпдеН, Мос1епг Рзусћо1о@у, с. 256. У психолошком погледу не изгледа много сложенијн ни аутоматизам који води наше ноге одређеном циљу кроз варошке улице, и кад смо дубоко замишљени.