Prosvetni glasnik

440

Просветни Гласник

претпоставља забрањено С новом Б Објашњење се мора тражити у моторном памћењу, у навици да се сваки пут врши покрет с деснана лево. Свакако из сличних разлога и ми, кад при читању грешимо, чинимо то обично тако да замењујемо једне речи и реченице другим које су приближно исте дужине -). У данашњој Психг логији животиња се говори и о „погодбеним" рефлексима, како их је назвао руски физиолог Павлов, који их ; е први испитивао 3 ). На те се рефлексе да свести сав „душевни" живот животиња. То су најсложенији, стечени, индивидуални рефлекси. Они су „нови и пролазни" на супрот сталним, урођеним рефлексима, у које, међутим, лако прелазе. Али они су рефлекси, остају рефлекси, и нема никаква разлога, вели Павлов, сматрати их као „врло сложене процесе". Физиологија животињског мозга нема ни најмање потребе за „појмовима и речима Психологије". Чувени су Павловљеви експерименти којима су констатовани „психички рефлекси", чак „психичке секције" (лучења). Доводећи давање хране у везу са разним независним спољашњим утисцима, нпр. са тоновима, Павлов је увидео да пас нпр. лучи сокове за варење и поводом самих тонова који су били често у вези са храном, те су сигнал за њено очекивање, као што нама „иде вода на уста" при самом погледу на јело, кад смо гладни. Пас свакако није свестан тона као таквог; он тако рећи не осећа тон но глад, реакције глади, одн. слабе покрете, почетке, тако речи покушаје покрета (варења, односно лучења) у којима се глад „објективно" и састоји. Тон се управо само тренутно осети, колико је потребно да изазове рефлексе, али се не задржи|ју свести, одн. у памћењу, не пореди се с другима, и зато у ствари и није свестан садржај. Тон изазове покрете, чим се појави, одмах, непосредно, тако брзо да се у њима тако рећи изгуби. Чак разорне, „болне" дражи могу остати без дејства, изазивајући —, место рефлекса одбране — само нов рефлекс (лучење). Главно је дакле, као што се види, увек само да се не учине неизбежни рефлексни покрети или да се до краја изврше навикнуте, аутоЈ ) Наведено у чланку Сћогх ћазе зиг ГарегсерИоп сотркхе сћег 1ез сођауез, раг Ј. С. ШЈззепћиг^ћ и Р Н. С. ТШои!:. — Агсћпез 14еег1апс1а1зез Ле Рћуз1о1о§1е Ле Гћотте е{ Лез аттаих, 1921. VI, 2, с. 151. 2 ) \М. ШипсИ ОгипЛг. <1. рћуз1о1. Рзусћо1. 5. А., с. 608. — Навешћу, најзад, један слпчан пример из живота детета. Мој синчић у првом месецу свога живота није нипошто хтео сисати с десне стране груди своје мајке, јер је ту било врло мало млека. Ја сам га онда једном положио тако да је на десној страни лежао као на левој.' ножице и цело тело је било напољу, у оном истом правцу у коме је лежао кад је сисао с леве стране. Тако је он пристајао сисати некократко време, — док је то ишло лакше. ј. Р. Ра\\'1о\\\ „Ла угаге рћузШо&е" сегеђгак. — Агс1тез ШегпаИопакз с1е рћузШо^к, 1921, XVIII, с. 608. и даље, — Неки те рефлексе називају и „пригодним", као А. 1,а1апс1е, о. с., р- 143.