Prosvetni glasnik

Аутоматизам у Душевном Животу

443

свесног, као што су слике сећања, које се могу обновити, или у смислу „активних", моторних навика, аутоматских радњи, које су такође биле свесне иа су се постепено механизовале и постале несвесне. ј ) То су не само најобичније радње, као гледање, хватање, пипање, ход, но и много сложеније радње, као што су играње, свирање, писање, читање и др., које су и у нормалном животу често, бар великим делом, потпуно аутоматске, несвесне. У том је смислу свесни живот, — а то је увек само тренутна садашњост, — само незнатан део несвесног живота, т. ј. целокупне прошлости, која је оставила неизгладиве трагове у нервима, на којима почива оно што се назива психичким диспозицијама, темпераментом, карактером. Све моторне адаптације, — прилагођавање и одмеравање покрета, потребних за спољашње радње, — несвесне су или су то постале, ако то већ од почетка нису, исто тако као што су несвесне и чисто физиолошке адаптације — т. зв. пасивне навике — на храну, ваздух, климу, разне отрове, чак на болове, напоре, боје, звуке, укусе, мирисе на разне предмете, чак на разне личности и разна друштва, једном речи на околину. Све те промене су свесне само кад су и сувише јаке, нагле, изненадне. Сва сложенија, виша осећања, сви финији нагони, постају на сличан начин, на основу извесног аутоматизма нервног система. Колико је у њима свесног а колико несвесног? То је, може се рећи, најважније питање научне, Физиолошке Психологије, јер је истоветно с питањем: како се душевни живот развијао и усавршавао. Да се нервни систем непрекидно мења, управо усавршава, вршећи све лакше и брже исте и сличне функције, у то не може бити сумње. На томе почива сва префињеност у осећајима, дакле постепено све финија осетљивост за све мање промене. Неосетљивост за уобичајене, чак и грубље дражи, оне које дуго трају или се често понављају, условљена је органски, физиолошки, јер почива свакако на умору. Ако умор не значи дефинитивну премореност и органску ослабљеност („блазираност"), онда је неосетљивост пролазна, као и умор, а после одмора осетљивост је, услед претходног вежбања, бржа, одн. већа, финија. Ту увежбаност, која се на крају крајева своди на увежбаност мишића и нерава, на памћење покрета, — моторно памћење, 2 ) — могућно је, као свако памћење у опште, схватити само физиолошки. Око сли-

') 0 механизовању или аутоматизовању наших првобитно свесних вољних радњи, као и о разним врстама несвесних и „невољних" покрета, може се опширније читати у мојој Пспхологијн воље (Просвешнп Гласник , 1913, бр. 11 и 12).

2 ) Бергсонова је заслуга што је први нарочито нагласио значај тог памћења, које по њему омогућава чак и сасвим аутоматско, махинално упознавање (гесоппаЈкзапсе тасћша1е), на супрот свесном упознавању преко представа (гесопгшббапсе раг ша^ез). — МаИеге е1 тето1ге , 11. с. 97.