Prosvetni glasnik

444

Просветни Гласник

карево, ухо музичарево, кос хемичарев, осетљивији су од исто тако добро (каткад можда и боље) саграђених чулних- органа у других, само зато што су извежбанији, у неку руку покретљивији. Разлике нема толико у саставу чулних органа, колико у њиховим покретима, т.ј. у нерв- . ним процесима, мозгу, у памћењу. Гледање, слушање, мирисање — одн. разликовање, анализа, мишљење, — је сваки пут све лакше, све брже, све више аутоматско; старо, добро познато, увежбано, све се више прелети и ново све лакше открије. Пажњу не задржава — јер не задовољава — оно што је услед понављања и навике постало обично, већ се тражи увек више, ново '). У том се састоји све усавршавање и обогаћавање искуства и мишљења. Колико искуства претпостављају привидно тако прости судови, — који су само услед аутоматизације врло упрошћени, управо убрзани, — као нпр. одговори на питања: колико је далеко један предмет, колико је старо или лепо једно лице, колико тежи или вреди једна ствар, итд.! Унутрашње реакције (асоциације, судови, речи), у којима се састоји мишљење, сдн. говор, необично убрзане честим понављањем истих или сличних садржаја, изазивају се готово аутоматски, на најмањи повод, најмањи знак сличности, у смислу ранијих, навикнутих реакција, често тако тачних, нпр.: то је врло далеко, то не вреди толико, то је ружан или диван човек, итд. Сличности, одн. сличне навикнуте реакције, играју у везивању представа, у мишљењу, највећу улогу. На томе почива употреба речи, одн. стварање појмова. Нпр. све што лети изазива у детета реч тица, која постаје појам, зато што од своје стране изазива брзо и лако нејасну, неодређену — и зато општу — представу летења. А колико људи остају увек деца и суде по најповршнијим аналогијама! Свака реч садржи у извесном смислу пуно сличних ранијих реакција, те је отуд сваки пут све бржа, све лакша. То све брже изазивање (изговарање) речи омогућило је везивање више узастопних речи у једну нову реч. А из тих сложенијих речи (представа) постају постепено — што су оне чешће, те се брже прелазе — опет краћи и лакши облици. Најстарији облици језика указују на ..спорије и теже мишљење", које је добило „тек постепено лакше и краће облике 5 ).

') Вредно је поменути да је најважнија чулна функција, гледање, код животиња више аутоматски, моторни, несвесан физиолошки процес но код човека, где је оно више свесно, више интелектуално. Отуд повреде центра за вид у можданој кори, које код човека изазивају слепоћу, не повлаче код животиња (изузев мајмуне), како гврди јгдан физиолог (Ес1т§ег), никакве озбиљније поремећаје вида, напр. чак ни код пса, јер су ту и нижи нервни центри сами за се довољни. — О. 0\уе1зћапуег5, V 1псопзсшх1, 1919, с. 287. Отуд животиње не разликују, изгледа, боје као такве, већ само као различне јачине светлости. -) \У. \УипсИ, 2. А , I, с. 39.