Prosvetni glasnik

416

Просветни Гласник

све више аутоматско'). Читање је сложенији душевни појам и зато још бољи пример механизовања, аутоматизовања свесних, вољних покрета. Дете се у почетку задржава и сувише на појединим словима, те зато не разуме целине речи и реченица. Постепено оно прелази све брже поједина слова, одн. речи, све брже чита и све брже разуме, т. ј. везује представе за речи. Експериментално је утврђено да ми не видимо ни половину речи кад читамо, а све друго погодимо-), т. ј. допунимо у смислу или у правцу ранијих навика читања. Учење говора, у осталом, је сличан процес. И ту навике, аутоматизми, допуњују лако и брзо непотпуне спољашње утиске. Речи које се чују, у толико се брже приме и разумеју. у колико су чешће понављане и везиване с одговарајућим представама. Дете у толико лакше и брже разуме, у колико боље већ и само говори, т.ј. употребљује речи у вези с представама (одн. предметима), јер ће у толико лакше реаговати, обновити те везе унутратње, — кад чује речи. Што је лакше и брже изазивање извесних појмова, одн. речи (или ма каквих других знакова, као нпр. у математици и њихових уобичајених веза, у толико је брже и лакше мишљење. Мишљење је све брже у толико што су представе, које везује, све брже и зато нејасније, неодређеније, апстрактније, тако рећи празније и, најзад, сами знаци, симболи, као што су речи. Мишљење је симболично представљање и. у колико је процес, унутрашњи покрет, оно је несвесно, аутоматско; само су резултати свесни 3 ). Као што смо већ раније казали, речи су резултати многих сличних реакција, и зато су значења речи — односно .појмови — у ствари само скраћени судови. Зато првобитно речи немају објективног значења, нису појмови. Нпр. реч млеко може у почетку само тако значити нешто за дете, ако изазове субјективне, органске осећаје, одн. реакције, покрет глади. И у животиње се спољашњи, објективни утисци не издвајају од субјективних реакција које изазивају и у којима се потпуно губе. Као што смо видели, тек сопствена употреба речи, т.ј. објективних (субјективно индиферентних) знакова за представе, омогућава стварање појмова. НЕСВЕСНИ ПРОНАЛАСЦИ Аутомизма има не само у говору, у „навикама покрета речи" (шопЈ-шоуетеп! ћађ^з), но и у мишљењу које је олакшано речима 4 ).

Наши ђаци кад почну учити латиницу, у почетку увек прекрштавају латинско ћ: тако је тешко у почетку савлађивати добро увежбано, аутоматско писање ћирилицом (слова ћ). А који учитељ не зна да многи ђаци морају увек почети из почетка целу лекцију да би дошли до траженог одговора?

2 ) Б. Кои$*ап, о. с., с. 262.

3 ) К. Ми11ег — Рге1епЈе1к, УогзШкп ипЛ Бепкеп. (21зсћг. I. Русћо1. и, Рћу8ш1. с1. 5тпезог§апе, 1912, св. 3—6, стр. 416 486).

4 ) Р. С. ВагНеМ, Тће јипсИоп ој 1та^ез, с.328,336; Тће ћпНбћ јоигпа! о? рзусћо!, 1921; Уо1. XI, Раг* 3.