Prosvetni glasnik

Аутоматизам у Душевном Животу

447

Мишљење управо и није ништа друго до унутрашњи говор, како је то још Платон с правом говорио. И мишљење о истим предметима је сваки пут све лакше и брже, те се отуд каткад има илузија изненадних, несвесних проналазака у смислу неког надахнућа. Али и они који то тврде, као X. Поенкаре 1 ), признају да је то случај увек само после дугог претходног свесног рада. Изненадно „откриће" је дакле само последица добро увежбаних унутрашњих покрета, који су све лакши и бржи, све брже прелазе преко старог и откривају ново, нарочито после одмора. Без сумње је ново откривена предсгава још за време свесних напора наилазила у свести у вези с другима, али та веза због умора није запажана, док је, међутим, врло јасна после одмора. Баш због добре припреме и увежбаности, представе се често ређају лако као у сањаријама, те се нема никакво осећање напора и активности, већ, на против, утисак изненадног открића. „Нова" представа је, међутим, само врло лако изазвана ма каквим поводом у вези с претходним, често понављаним представама, и зато готовим да се обнове на најмањи повод по закону механичке асоциације. Познато је да се ми лакше сетимо нечег што нам није одмах пало на ум, кад остављамо да се представе саме, механички ређају, но кад пошто пото хоћемо да их намерно обновимо. Памћењу треба времена да се органиеује, да „сазре" 2 ). И то, у осталом, бива у толико лакше, одн. брже, што су представе боље познате, чешће понављане, а прекид намерних напора и покушаја сећања дејствује вероватно и ту као одмор. Сваки посао се ради боље после одмора. Тако звана духовна активност почива, као што се види, бар великим делом, на аутоматским процесима који су свесни само с времена на време, у извесним већим или мањим паузама, у појединим важнијим резултатима. У колико су лакши и бржи фнзиолошки, моторни процеси, у толико су више аутоматски а мање свесни. А у колико нису свесни, немамо никаква разлога сматрати их као некакве несвесне душевне процесе, а најмање као производе неког несвесног или подсвесног ја (шо1 тсопзаеп1:, то1 биђНтта!), које би чак било више од свесног Ја, као што се то чини Поенкареу 3 ). Сличних појава има нарочито у области осећања на која се у ствари своде сва „открића". Сви финији нагони, сва узвишенија, сложенија осећања постају, као што смо раније видели, врло постепено, несвесно. Отуд нпр. љубав — најсложеније осећање, — често изгледа сасвим ново, изненадно осећање, тако рећи „откриће". А у ствари је љубав била врло добро нрипремљена, не само чисто физиолошким потребама, но целокупним дотадашњим душевним животом, сличним садржајима, било из стварности или из

Ј ) 8аепсе тНћоде, 1918, с. 43 и д. 2 ) Н. Рјегоп, о. с., с. 266. 3 ) X. Рошсаге, о. с., с. 56.