Prosvetni glasnik

448

Просветни Гласник

фантазије. Љубав изгледа изненадна зато што су је стварали безбројни слаби, неприметни утицаји, који су, међутим, задовољавали несвесно ') најинтимније жеље, и тако се узајамно појачавају. Тако је љубав, т.ј. жудња, жеља, наједном, нарочито услед препрека (у задовољавању жеља) постала свежа, јасна. Предмет јаке, страсне љубави је иначе један укупан, општи утисак, једна неодређена, неаналисана представа љубљене личности. То важи, разуме се, и за супротна осећања. Толстојева Ана Карењина наједном види, „открива", непријатне појединости на своме мужу. па чак и на сину, кад их је почела гледати без љубави која је прешла на Вроњског. ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТ ФИЗИОЛОШКОГ ОБЈАШЊЕЊА СВЕСНИХ ПРОЦЕСА Какав је то процес у нервима што сваки пут све више олакшава, одн. убрзава, појачава, профињује душевни живот, чинећи нерве све осетљивијим, тако рећи све покретљивијим ? То не можемо знати, јер су нам финији процеси у нервима скоро потпуно непознати. Јесу ли то физичко-хемијски процеси ? Можемо ли из њих објаснити свесну осетљивост, свест? Од тога смо свакако врло далеко, и зато морамо водити рачуна и о ономе што се унутрашње опажа, морамо констатовати оно велико непознато у физиолошким процесима и овај проблем сматрати психофизиолошким, не само физиолошким. Једном речи, ми морамо разликовати аутоматизам и свест, и ако они иначе, бар код човека, нису никад јасно одвојени. У нормалним аутоматским радњама човековим контрола свести, одн. пажње, јавља се само с времена на време, у паузама различним према различном ступњу увежбаности одговарајућих техничких способности, као што су нпр. свирање, писање, читање итд. Ако се тај аутоматизам, у ненормалним приликама, потпуно отме свесној контроли, онда се покрети настављају, одн. понављају енергичније, често неодољиво. Какав је ту нервни механизам поремећен, не знамо, само је очевидно да је прекинута веза између т.зв. нижих нервних центара (малог мозга и кичмене мождине) и највишег центра, у кори великог мозга, који је услов свесности. Функционисањем тих нижих нервних центара објашњују се урођени рефлексни и аутоматски покрети, пре свега они у којима се састоје најважније животне функције, нпр. куцање срца и дисање (као и разни рефлекси, нпр. разне модификације аутоматског дисања: уздисање, јецање, смејање и др.), док се код стечених аутоматских радњи, које су првобитно биле свесне и у нормалним приликама ') Експериментално је утврђено да осећаји, чулни утисци (нпр. боје, тонови) дејствују на укупну енергнју нашег организма било појачавајући несвесно снагу мускула или је слабећи. Тиме се мења и цело наше расположење, те се зато једни утисци несвесно траже а други избегавају.