Prosvetni glasnik

Аутоматизам у Душевном Животу

449

нису можда никад потпуно несвесне, морају претпоставити аутоматизми и у можданој кори, којима се једино може објаснити и механизам снова'). Аутоматизам је у првом реду проблем Физиологије, не Психологије. Али аутоматизам и свест, као што смо видели, нису јасно одвојени, већ непрекидно прелазе једно у друго. Зато Психологију није могућно одвојити од Физиологије. Физиолошко објашњење свесних појава није могућно зато што сваки, и најнижи, свестан појав претпоставља мозак као целину и јединство свих делова, као што је и живот јединство и целина, у којој сваки делић има значаја само у вези са свима осталима. Ипак само физиолошко објашњење указује на прави пут којим се у научној, објективној Психологији мора ићи, јер претпоставка некакве несвесне душе, несвесног душевног живота, напушта у ствари сваки покушај строго научног објашњења душевних процеса. Мозак, тај најфинији, најсложенији телесни орган, још скоро потлуно непознат, скрива у себи огромну енергију. Мождане ћелице, којих има милиардама, не само не луче свест као цеки споредан производ, као што су се грубо изражавали старији материалисти, нити, најзад, као неку специфичну врсту енергије, него оне, на против, стално троше животну (телесну) енергију,јер свест значи активност. Да би се свесне појаве могле научно објаснити, свести на физиолошке законе, довести у потпуно одређене везе с процесима у нервима, ваљало би мозак скроз познати, јер је за сваку свесну појаву увек у главном цео мозак потребан. Неједнак значај појединих делова мозга и њихових функција временом Ће се без сумње ближе одредити, и ако ће последњи његови елементи — живе ћелице — остати можда вечита тајна. Објашњење душевних процеса из физиолошких (телесних, управо животних) има засад врло мало изгледа на успех, зато што су жавотни процеси врло слабо испитани. Ваљало би прво објаснити живот, па свест, која је само највиши, најсложенији појав живота. То вероватно никад неће бити могућно, али то није разлог да се напусти једини научни пут и објашњење тражи стварањем нових, празних појмова, као што је појам психички несвесног. Тај појам, који је Лајбниц први увео у филозофију, само удваја тешкоће место да их отклони. Кад год би било могућно чисто психолошко објашњење свесних појава једних и других, извођење садашњих из претходних и будућих из садашњих свесних процеса, онда ван те психолошке законитости не би свакако требало тражити никакву другу, физиолошку законитост. Али таква, чисто психолошка законитост не постоји. Сви свесни процеси своде се на најниже свесне процесе, кош су нераздвојни од физиолошких процеса у телу, а то су чулни осећаји, осећаји чулних, дакле телесних органа.

х ) Ш. Шцпд!, Рћуз■ Р$., I, с. 257. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК, II кн>., 7 и 8 св., 1922.