Prosvetni glasnik

450

Просветни Гласник

Разне повреде мозга доказ су да без извесних најсложенијих делова нервног система не може бити душевног живота какав је нама познат. Сви покрети животиња, које немају тај највиши нервни центар, могу се схватити као несвесне моторне реакције, као чисто физиолошки рефлекси и рођени аутоматизми (као што су нпр. инстинкти). Да ли се згажен црв превија услед бола, као што популарна Психологија верује? До душе, ни ту није искључен известан минимилан душеван живот, извесни слаби, тамни, нејасни, тренутни осећаји, који пролазе без икаква трага, без икакве везе с ранијим или доцнијим, дакле без икакве сличности с нашим свесним осећајима. Али такав душевни живот је гола претпоставка, празна реч, која не може ништа значити. Познато је да и више животиње, којима је мозак извађен, врше целисходне рефлексне покрете - - који су чак у том случају појачани, одн. олакшани Ј ) — али не и аутоматске покрете, који су у ствари само врло сложени рефлексни покрети. Жаба, којој је глава одсечена (дакле без мозга), брани се, ако се на ма који начин јаче дражи, отклањајући драж ногом или чак поскочивши унапред. Треба ли претпоставити нарочиту душу у кичменој мождини, као што чине неки физиолози-), а што је врло појмљива претпоставка код свих т. зв. анимиста и панпсихиста? Та претпоставка неке ниже свести у кичаденој мождини, која ни Вунту не изгледа неоправдана 3 ) — свакако није потребна. Оно што је ту важно, нису осећаји; важни су само покрети, којима је циљ заштита организма, а који могу бити потпуно несвесни. један немачки научник (I.. ЕШп§ег) помиње пример једне породиље која, због повреда у кичменој мождини, у пркос „свима карактеристичним покретима и положајима" при порођају, није ништа, „ни најмање" осетила од „иначе тако болног" догађаја. 4 ) Али познато је да бол иначе није сразмеран с потребним покретима: повреде најнезнатнијих делова тела су често најнесноснији болови, док смртоносне повреде најважнијих органа могу бити безболне. 0 душевним појавама има смисла говорити једино као о појавама свести. Душевно или свесно је за науку једно исто. Каквог научног смисла има говорити о несвесним душевним појавама у нервном систему или чак и ван њега? Нашто тај митолошки појам, како га Вунт назива? Психички несвесно је и сувише неодређен појам који, хотећи да објасни

Ј ) \\'ипсИ, о. с, I. 242. 2 ) Тако РЛи§ег претпоставља „Кискептагк85ее1е". — Исп. 2Јећеп, о. с., с. 8. 3 ) \Уипс1{, о. с., III, с. 323. — И један француски психолог, — Бц§а5, — разликујући тачно већ готове аутоматизме (навике) од оних што се тек стварају, мисли да сме говорити о свестп „сасвим органској", која је „сишла у органе, изашла измозга" ( НаШиЛе е{ сопзаепсе, Кеуие рћЛозорЈнцие, 1918, № 7—8, стр. 123). 4 ) К. КоНка, Ет пеиег Уегзисћ етез ођјекШеп 8уз{етз с1ег РзусћоЊцГе; 21зсћг.. I. Рбусћо!., Вс1. 61, Не1* 3—4, с. 171.