Prosvetni glasnik

Службени Део

149

(њихово пропитивање наставник одмах у почетку пропраћа овим речима: „Овај кадет дошао је пре кратког времена' 1 ). Па откуд ови ученици који долазе у невреме да ометају рад у школама? један део, за казну, премешта Војни агенат из корпуса у корпус, а већи део обрео се ту зато што пријам ученика не врше сами корпуси, него и Испитна Комисија у Београду, као орган Вишег Савета, т.ј, Војног агента. К чему то води, најбоље ће показати овај пример. Актом од 17 марта 1922 год. канцеларија Војног агента јавља директору Донског Корпуса у Билећи да је Владимир Житлов, заједно с још једним кадетом, „назначен да ступи у корпус, пошто га је испитала нарочита комисија у Београду; према том он мора бити примљен у сваком случају и преко реда („внћ очереди")". Корпус не буде лен, већ, као што то и иначе чини, изведе тог истог Владимира Житлова пред своју комисију, и Житлов падне из свих предмета и, при системи оцена 12, добије из руског 3, а из француског 2 (у писменом задатку из руског језика начинио је у 30 речи 48 погрешака). Он тврди да му је 14 година, а школски лекар да му је најмање 17! Из руског језика, кад }е поново полагао, добио је један. У августу опет ће полагати. На крају крајева биће оно што се и иначе дешава с оваким кандидатима. Они полажу неколико пута, па како, по логици која управља овим заводима, сваки ко у њих дође мора остати у њима, деран од 17 година доспева у припремни разред, т.ј. у друштво с децом од 9 година и утиче на њу врло рђаво. Судећи по акту, којим је Владимир Житлов послан у Донски Корпус, могло би се закључити да Испитна Комисија у Београду испитује у свако доба (младић је упућен у школу 17-ог марта), да је он испит положио, и то с врло добрим успехом, јер треба да буде примљен „у сваком случају и преко реда." Ако се тај врло добар успех пореди с незнањем, показаним на испиту у школи, доћи ће се до закључка врло неповољног по комисију у Београду. Међутим ствар стоји сасвим друкчије. Београдска комисија испитује ученике само у почетку школске године, и тај исти Владимир Житлов полагао је пред њом још крајем септембра 1921 год., показавши слаб успех из свих предмета. При истој системи оцењивања, као и у корпусима (12), из веронауке он је добио 4, из руског 3, из француског 2, из математике 5, и из природних наука 5, другим речима, средњи успех био је 3.8. Па ипак Војни агенат послао га је прво у Руски Корпус у Сарајево, па кад су га оданде истиснули, отправио га је у Кримски у Стрњиште, а кад га је тамо постигла иста судбина, 17-ог марта упућен је у Донски Корпус, и да има још два корпуса, он би до краја школске године и у њих доспео. Ето, како треба читати акте које издаје канцеларија Војног агента! Ето шта значи спроводница Владимира Житлова, у којој нема ни његове историје, ни оцена Испитне Комисије у Београду, већ у којој само стоји да га је та комисија испитала и „према том он мора бити примљен у сваком случају и преко реда"! У корпусима наредбе се читају онако као што су написане и њиховим речима верује се, па зато се тамо сва кривица за овакав рад баца на Испитну Комисију која као да је поглавито зато да би Војни Агенат, доследан својим погледима на ове школе, могао сваког младића у њих протурити. Међу Русима још једнако има људи који никако не могу да увиде да је прошло време кад су се најнеспособнија деца могла про--