Prosvetni glasnik

154

Просветнк Гласник

VII Досадашњи резултати језичке наставе у корпусима нимало не задовољавају, особито у вишим разредима. У недостатку Срба, као стручних наставника за српски језик, у Билећи и у Стрњишту предају тај језик наставници Руси који га и сами мало знају, па не могу много ни од ученика тражити. Читање је руско-српско, превођење од ока. Ни једне акцентоване читанке, нигде граматике ни речника. Уз то је и време рада врло кратко. Тако н. пр. у VI и VII разреду у Билећи српски језик предавао се свега два месеца (и то са два часа недељно), јер није било наставника. С руским језиком стоји тако исто рђаво. Граматика, која је завршена у III разреду, заборављена је за време дугог рата, а како се у вишим разредима не предају ни облици ни синтакса, ученици виших разреда знају врло рђаво свој матерњи језик. И у нижим разредима иде с натегом. У првом одељењу III разреда сарајевског корпуса скоро цео разред није знао шта је хранимћш; у III разреду у Билећи нико не зна шта је по облику перер-ћзаннвш, нико не зна разлику између свршених и несвршених глагола, а курс се свршује ове године и полаже се испит (наставник се жали да нема хрестоматија и синтактичких задатака; домаћих задатака није било, јер није било осветљења, и т. д ). Какви ли ће то бити испити и како ће се на њима оцењивати?! Француски и немачки језик у горњим разредима стоји куд и камо горе негд у доњима. У VII/1 у Сарајеву француски зна само неколицина, и то махом оно што се код куће научило од бона и гувернанта, остали ученици једва умеју читати. Они нису знали превести најпростије реченице, као н. пр. „ја волим своју матер". Немачки језик у УИ/2 иде бескрајно рђаво. И ако у тексту стоји: с!ег сНсћ{е ХУаК!, ни један ученик није умео рећи „у густој шуми"; „руски језик" преводили су: с!ег гјиззјзсће бргасће"; читати немачки скоро нико не уме. Уопште, сем двојице тројице наставника живих језика, који су врло добри, остали или немају слуха и не чују како ученици изговарају, или немају метода, па да богме да су резултати рада ништавни (и овде исте жалбе: уџбеника је врло мало, француско-руских и немачко-руских речника нема никако, а ученици страшно уназађени). Да би се овом помогло, част ми је предложити Вам, Господине Министре, да за језике изволите одобрити ова прелазна наређења: 1. да се у VII и VIII разреду поново пређе граматика руског језика; 2. да се француски и немачки језик не предаје према програму који је одређен за горње разреде, већ да се сви ученици поделе у две групе: једна која нешто зна, и друга која ништа не зна. С првом групом наставиће се рад према ступњу њезина знања, а с другом почеће се из основа, па докле се дође. Тако ће се постићи бар то да из \ПП-ог разреда не излазе ученици који немају основних појмова из оног страног језика који су изабрали да уче. При овом, као и иначе при учењу живих језика, треба удесити тако да одељења сваке групе не буду већа од 10—12 ученика, како би наставник сваког часа могао са свима радити; 3. код српског јззика не може бити ни овог дељења, јер ученици ништа не знају. Према том сриски језик предаваће се у сва четири