Prosvetni glasnik

0 ПРОБЛЕМУ ВЈЕШТАЧКИХ ЈЕЗИКА Већ су Декарт и Лајбниц помишљали на то како би се сложио један вјештачки језик који би вриједио за читаву земаљску куглу. Практички се ова мисао почела проводити истом у XIX стољећу, у доба када су се народне суревњивости развиле до пароксизма с једне стране, а с друге, када се, ради све развитијих интернационалних одношаја између старога и новога свијета, почела све јаче осјећати потреба једног неутралног језика. Од времена када је Шлајер (5сћ1еуег) изишао прво с потпуно израђеним пројектом интернационалног неутралног језика, — било је то г. 1879, — па до данас, изникло је преко двадесет разних система такових вјештачких језика који би имали зближити цјелокупно човјечанство. И ма да је у последње вријеме есперанто, захваљући веома развитој пропаганди која се чини за њ, задобио на читавој кугљи земље највише присташа, не може се ипак казати да је стваралац његов, руски лекар Заменхоф, пронашао с лингвистичког гледишта тако савршен језик да му се не би дало ништа приговорити, и да би био сувишан сваки други обрет у области вјештачких језика. Са социологичког гледишта је појава вјештачких језика у другој половици XIX вијека и на почетку XX реакција, с једне стране, на превелику љубоморност којом европски народи издижу своје наравне језике, а с друге, изражај козмополитске тенденције у савременом човјечанству, које хоће да се ријеши уских граница што их постављају народни језици, и да створи себи један заједнички неутрални орган. С лингвистичког гледишта може се појава вјештачког генералног језика, који, и ако стоји изнад народних језика, ипак од њих посуђује средства за изражавзње, испоредити с појавом књижевних језика, разних коууг ], код појединих европских народа. И књижевни језици су настали заправо вјештачким путем, било тако да су књижевници одабрали становито нарјечје и издигли га изнад других диалеката, као н. пр. велики тречентисте у Италији што издигоше својим дјелима тосканско нарјечје изнад других талијанских, или, да останемо код куће, као што су на хрватској страни нашега народа Илирци, одушевљавајући се за просвеиш гласник, и кљ., 10. св., 1922. 37