Prosvetni glasnik

Годишњак Средњих Школа

593

пање школских извештаја и наређује какве све податке треба директори средњих школа да пошљу Министарству ради шталшања Годишњака свих школа. Рат је омео извршење ове идеје, као и много што шта друго. Годишњак је, по нашој замисли, имао да уђе у све средње школе у земљи, да би наставничке колегије ставиле на њ своје примедбе. На основу усвојених примедаба, добијених на тај начин, као и оних које би се добиле од других заинтересованих лица, имао би се Годишњаку утврдити дефинитиван облик, у коме би он, као издање Министарства Просвете, излазио сваке, сваке друге или сваке пете године, и тако увек показивао како се наше средње школе развијају, да ли, и у коликој мери, напредују или назадују, једном речи како живе. Ослобођене трошкова око штампања својих опширних извештаја, средње школе би, било из својих кредита, било о трошку самих ученика, штампале сваке године само ученичку класификацију, опомене и савете лекарске и наредбе школске управе за наредну школску годину, дакле управо оно што непосредно интересује ученике једне школе и њихове родитеље. На жалост, сви подаци нису, са извесних разлога, могли стићи на време, те смо били принуђени одустати од своје замисли и сређену грађу објавити у виду чланака у овом часопису. И док је по првобитној намери било одређено да се поједини одељци објаве упоредо по покрајинама, да би се могло вршити несумњиво корисно поређење, дотле ће се сада изнети прво подаци само о школама Србије, Црне Горе и Б. Б. Б. I. Ш К О Л Е У школској 1921 —1922 години су у овим трима областима била само два типа средњих школа: реалне гимназије и реалке. Реалки је било свега три (Београд, Вршац, Лесковац), док су све остало биле реалне гимназије. По броју је средњих школа било: у Србији 63, од којих 58 државних и 5 приватних, „ Црној Гори 11, само државних, „ Б. Б. Б. 13, „ „ Чисто мушких средњих школа је било у Србији 7, у Црној Гори 1 (али је и она у вишим разредима имала и неколико ученица), у Б.Б.Б. 1. Чисто женских: у Србији 4 (три државне, 1 приватна), у Црној Гори и Бачкој по 1. Све остале средње школе су биле мешовите. У свима овим школама се радило по српском Закону о средњим школама од 1912 год. По њему су средње школе потиуне, са 8 разреда, и неаотиуне, са 6 и 4 разреда. Но како се према локалним потребама и све већем броју ученика отварају нови разреди и четвороразредне школе претварају у шесторазредне, а ове у осморазредне, а тако исто отварају и нове школе и у њима све по један разред годишње, то је просветни гласник , п књ., 10 св., 1922. 38