Prosvetni glasnik

2

Просветни Гласник

поступка, и заводи штице и рачунаљке. 0 очигледној настави у школама пре Натошевића није се ни појма имало, сада се она сматра као нешто најважније, без чега се основна школа ни замислити не да. И ако је протекло доста времена од како је Вук почео да издаје народне умотворине, све до доласка Натошевићевог на управу српских школа за њих су оне остале непознате. Уз уиење народних песама, приповедака и пословица, заведено је и учење српске историје и граматике, затим основна знања из физике, геометрије, астрономије и геологије, а у главним школама цртање, гимнастика и појање. Општине су морале да купе за своје школе учила, а књиге за децу су се набављале из фондова који су због тога и основани, или их је сама бечка влада слала. На место трошних школских и учитељских зграда подигнуте су нове; и код сваке зграде засађени су воћњаци. Тамо где није било школа, Натошевићевим заузимањем отваране су нове; он је уједно тражио да се оснују и економске, трговачке и занатлијске школе, којих дотле није 'било. Његовим заузимањем подигнуто је и стање учитеља, како у моралном тако и у материалном погледу. Да би учитељи могли изводити све ове реформе, Натошевић је написао за њих своје знаменито Уаушсшво за аредавање букварских наука. Књига ова, написана по узорима методичких књига које су постојале у Аустрији у првој половини 19 века, поред разлагања о природном методу, упућује како трсба да се у хармонији развију све душевне силе код деце. Уједно је готово сваке године одржавао са учитељима у свима важнијим српским местима практичне течајеве. У том погледу вешто је искористио и Школски Лисш, који је, као први српски часопис за школске потребе, више година сам уређивао. И сомборску учитељску школу реформисао је према новим захтевима педагоје. Десет година је Натошевић као школски саветник несметано радио на побољшању српских школа у аустријском царству. Када је 1867 Мађарима пошло за руком, стварањем дуалистичке форме државе, да добију своја министарства, Натошевић је од својих власти био стављен на расположење, те је сада могао да, према још ранијем обећању министру Цукићу, пређе у Србију, да се ода на исти посао који је силно љубио и због кога је и напустио своју лекарску струку. 22 августа 1867 године издао је кнез Михаило решење да се може Ђорђе Натошевић примити у државну службу под условима који су за странце прописани. 13 септембра исте године склопљен је између министарства просвете и црквених дела и Натошевића уговор по коме се, на основу горњег кнежевог решења, поставља Д-р Ђорђе Натошевић за школског референта, с годишњом платом од 9600 пореских гроша. Д-р Ђорђе Натошевић — стоји још у уговору — примајући се тога звања, обвезује се да ће извршивати све дужности које су прописане за то звање и које се буду прописале, и подвргава се прописима земаљских закона и над-