Prosvetni glasnik

6

Просветни Гласник

местити неке предмете у III, као на пр. земљопис Србије и српску историју. Да се све ово може савладати у обичној основној школи, служе за доказ не само основне школе најкултурнијих европских народа, него и српске основне школе у Аустрији, које имају да се боре још и са великим сметњама. Кад се буде све наведено свршавало у школи са три разреда, онда IV разред варошких школа може да буде припремни разред за средње школе. У њему би се, уз понављање науке хришћанске, училе из читанке теме из грађанског законика, земљописа, опште историје, природописа, зоологије, ботанике, минералогије, рачуна, геометрије и цртања; а ако би се и даље задржао латински и немачки језик у средњој школи, онда се могу узети и елементи ових језика. III Учпла. — Школски записници. — Школске хронше. И ако је још Устројство од 1844 године захтевало да све основне школе буду снабдевене неким школским училима, Натошевић је у овом погледу затекао највећу оскудицу. Једна карта Србије, коју је тек по која школа имала, и још неке карте, које су биле тако малене да их деца из скамија нису могла честито ни да виде, сачињавале су сва школска учила. Зато Натошевић тражи да се набаве слике за библијску историју и карта Палестине; за увод и учење читања штице и разложена слова за њихово познавање и слагање; за рачун рачунске штице и рачунаљка, за земљопис земљописне карте и глобус, за природопис природописне слике и збирке, а за краснопис краснописне таблице. Без овога је цело учење слепо, за децу без интереса и површно. Пре него што ће општине да набаве сва ова учила, држи Натошевић да би добро било да се затражи од С. Поповића, кога је Министарство Просвете послало у Немачку да проучи тамошње школске прилике, да се распита која су учила најбоља и да пошаље извештај о ценама, и да се онда нареди Шафарику, чувару Народног Музеја и Библиотеке, да набави од свега овога по један примерак, да би се могло видети шта би за наше школе најбоље одговарало. При прегледу школа нашао је Натошевић да учитељи воде само записник о наредбама и о деци. И један и други записник вођен је врло често немарно и непотпуно. Место што се тражи да учитељ бележи наредбе које добија, боље би било да се у будуће све наредбе које су обавезне за учитеље штампају и пошаљу свакој школи. У записник за децу треба да се уведу још неке специалне рубрике: рубрика за сваку науку посебно, да се види како дете успева у појединим предметима; за одсуства да се уведу месечне рубрике и да се бележе узроци одсуства; рубрика о каламљеним богињама и рубрика о владању исто тако треба да се заведе. Ради лакше евиденције и контроле потребно