Prosvetni glasnik

Годишњак Средњих Школа

29

тињу, Вел, Кикинда, Велес (добио тек при крају школске године), па чак и школе са великим бројем ученика и ученица, као што су Скопље, Шабац, Суботица). А није их било зато што су у понеким од ових места лекари толико запослени својом редовном службом да нису могли имати времена за рад и у школи; у другима, и ако је било више лекара, ниједан се од њих није хтео примати дужности школског лекара због великог посла у школи, а готово никакве награде. Јер награде су школским лекарима остале оне ис^ге које су биле пре рата и одређују се према броју ученика, те је највећа награда у школама са преко хиљаду ученика 200 динара месечно. По чл. 5 Уредбе о уређењу Министарства Просвете, у Министарству је предвиђен одсек за санитет и школску хигиену, а на његову челу један лекар као шеф (чл. 6.). Тога одсека ни његова шефа Министарство није имало ни раније, па ни ове школске године. Све док се не расправи питање о школским лекарима на новој основи, према данашњим приликама у земљи и у школи, и док Министарство не добије предвиђени одсек и у њему стручне људе који ће се бавити о проблемима ђачкога здравља и њиховог телесног развића и прикупљати стручне, тачне податке о томе, све дотле ће овај одељак у Годишњаку бити непотпун. 4. Гимнасшика се није радила ове школске године у Кавадару. Књажевцу, Охриду, Данилову Граду, Никшићу, мушкој на Цетињу, женској у Новом Саду, јер у овим школама није било наставника за телесно вежбање. У осталим се лети, за лепа времена, радила гимнастика у дворишту или на коме другоме слободном простору, а зими редовно само у оним школама које су имале погодне локале за то (Горњи Милановац (дворана за свечаности), Зајечар, Краљево (соколана у артиљеријској касарни), Лесковац, Пирот, Призрен (по каткад у дворани Соколског Друштва), Ћуприја (у највећем разреду, пошто се претходно изнесу клупе), Бела Црква, Вел. Бечкерек, В. Кикинда, Панчево, Сента, Сомбор, Србобран, Н. Врбас, Суботица). У свима осталим школама вршило се телесно вежбање, кад је ружно време и зими, или по ходницима или по учионицама, или се према наређењу СНБр. 14021 од 4 октобра 1920 године, у учионици вежбало само по неколико ученика наизменце, и уз то наставник држао теоријска предавања (у опште о соколству и његову значају, из анатомије, физиологије итд.). У неким пак школама није зими било никако гимнастике, те су ученици тада пуштани кући (IV мушка Београд, по каткад III женска Београд, Реалка Београд, Јагодина, К. Митровица, покаткад Куманово, Приштина, Прокупље, Свилајнац, Штип, Паланка, Бар, Беране, Колашин, Пећ, Подгорица, женска Цетиње). 5. Спортска друштва. — У свакоме месту где постоји грађанско соколско друштво, његови чланови су и наши средњешколци. Исто тако