Prosvetni glasnik
30
Просветни Гласник
су они и у бој-скаутима, ученици као четници, ученице као планинке. Поред тога ученици се баве лоптањем (највише: футбал), ређе веслањем и другим спортовима. Велики број школа има своја спортска, већином лоптачка друштва, или сасвим самостална, или као огранак општега, литерарнога ђачког удружења. Засебне су лоптачке клубове ове школске године имали: Велес, Бабунски; Врање, Слога; Гњилане, Ново Брдо; Књажевац, Тимок; Лесковац, Обилић; Петровац, Млава; Свилајнац, Ресава; Ћуприја, Морава; Ужице, Злашибор и Ера; Данилов Град, Југовић, и многе друге школе под (Јбичним именом: Лоптачки клуб. 6. Нола 'Грезвене Младежи. — Покрет који се пред рат почео у крајевима Северне и Јужне Србије нагло ширити међу школском омладином, продужио се одмах по ослобођењу. Потпомогнути од централне управе и студената београдског Университета књигама и предавањима, ученици и ученице наших средњих школа готово у свима школама се скупљају у кола, обично одвојена у нижим разредима од оних у вишим. Тако су ове школске године постојала ова кола: Алексинац, Борба; II мушка Београд, Јовичић; III мушка, Свест; IV мушка, Исшрајносш; Ваљево, Препород; Врање, Слога; II мушка крагујевачка, Зрак; Крушевац, Свишање; Куманово, за ниже Пчиња, за више Жеглигови; Лесковац, за ниже Ђурђевак, за више Цубочица; мушка Ниш, Доситеј; женска Ниш, Вера; Петровац, Ловћен: Пирот, Смиље и Ковиље; Пожаревац, Полеш; Пожега, Добра Нада; Пријепоље, Победа; Скопље, Јединсшво; Смедерево, Сиас; Ћуприја, Синђелић: Ужице, Победа; Штип, Полеш; Рача, Божур и Нарађорђе: Пећ, Слога; Плевље, Брезник; Подгорица, Будућносш; Улцињ, Јадран; Бела Црква, Трезвеносш; мушка Нови Сад, Трезвеносш, и др.
После ратних година и скраћених школских течајева, за ову школску годину се може с правом рећи да њоме управо отпочиње нормалан школски рад. Кад се узму у обзир све поратне прилике, увидеће се да је према прошлим годинама било напретка у овогодишњој настави, о којој смо оставили да говоримо тек сад, и ако је она по својој важности требала да дође на прво место. А оставили смо зато што су се у прошлих шест сдељака могле уочити некоје чињенице које нису допуштале да овогодишња средњешколска настава буде потпуно на своме месту, и које су узрок те се у настави појединих предмета или није постигао довољан успех, или није пређено градиво које је ваљало прећи. Те чињенице
а) Због наглог пораст 1ка после ратова, знатно је повећано отварање нових средњих школа и нових разреда у већ постојећима, а то је у првом реду донело оскудицу у квалификованим насшавницима. Однос квалификованих средњешколских наставника према неквалифико-
VII. Н А С Т А В А
су ове: