Prosvetni glasnik

Васпитање и ручни рад

37

посредством експеримента, — физиолошки је несавршено, неприродно. Таквом примању недостаје потпуност, јасност, разговетност, занимљивост и примамљивост, недостаје радосно и радујуће напрезање воље" (Лаји, Ексиериментална дидакшика). Најбоље успехе на пољу наставе постићи ћемо тек тада кад будемо прожети тачним разумевањем основе дидактичког процеса. Оним лицима која се још увек држе мишљења да је, ради стварања правилних и животних представа, репродукција ручним радом излишна, напоменућу да се и они сами одавна користе сликама као средством које помаже образовању правилног схватања. Наравно, и слике помажу у неколико што тачнијем схватању ствари; али оне су кадре представљати свега само један који било моменат, само једну извесну страну предмета; остало већ мора да се допуњава речима. И једно и друго заједно: слика и реч су корисни и не могу заменити једно друго. Али је друга ствар — рад. Грађење, произвођење ма у ком виду, као средство очигледног стварања појмова, мора се ставити далеко више него слика, већ и само стога што материално представљање има у себи више дименсија протезања; оно је савршеније од говорног описивања, стога што га оно или чини излишним, или га изазива одмах иза себе на најприроднији начин. Онај који је исказао своје разумевање, свој дар тачног посматрања посредством материалне репродукције, тај јамачно неће имати никакве муке да то исто објасни и речима на најтачнији и најслободнији начин. Ето где се код наше деце крије узрок њихове обичне невештине да се изражавају. Она или сасвим оћуткују, осећајући у себи недостатак живих представа, или, ако кад и проговоре, онда се изражавају да не може бити горе, јер су њихове представе непотпуне, нетачне, бледе и лажне. У ствари васпитавања помоћу физичког рада, мене лично интересује у главном не то да деца науче какав било занат, него то да она васпитају своју душу радом; за нас није ни техничка извежбаност, ни окретност руку пре свега важна, као што при учењу писања нијелепота рукописа главна ствар. Јер кад би техничка страна била главна сврха рада, онда не бисмо имали ни да говоримо о раду који има васпитни значај, јер улога васпитавања је улога морална, а задатак васпитавања је узвисити, ојачати, усавршити душу. Осим тога, било би погрешно претпостављати да каквоћа самог производа рада зависи у главном од вештине руку. Наравно, и руци је потребно вежбање, али исправност рада зависи у главном од правилности посматрања и схватања. Еле, рад, расматран као средство васпитавања, не садржи у себи сврху која је сама себи довољна, која лежи у њему самом, — он пре