Prosvetni glasnik

Шта је психологија?

473

У вези с тим експериментима су и експерименти којима је искључиви циљ одређивање брзине асоциација (тзв. слободне репродукције), дакле у неку руку одређивање брзине тока свести'). У најпростијем облику ти се експерименти састоје у томе што на једну (показану или довикнуту) реч испитивани, чим му прва реч (одн. представа) у вези с том дође на ум, има одмах да је изговори. Ти и слични реакциони експерименти примењивани су с великим успехом и у пракси, нпр. у психолошкој анализи умоболних или злочинаца. Јер њихове реакције одступају лако од нормалних, нарочито кад се пође од речи које евентуално стоје у најтешњој вези с њиховим најскривенијим унутрашњим животом. Најзад, „методом питања" (АизЈга^етеШосЈе, теШосЈе сГМегго§а1Јоп) или „експерименталном интроспекцијом" испитивани су у „Нариској школи" (Бинеовој), одн. у „Вирцбуршкој школи" (Килпеовој), и најсложенији душевни процеси као што су процеси фантазије, мишљења и воље-). Тим експериментима није стало до саме реакције, до утврђивања тачности одговора испитиване личности, него се пажња обраћа, пре свега, на њено описивање сопственог унутрашњег доживљавања за време задате духовне радње, на начин на који се задатак у самој души схватио и решио. Ако многобројни експерименти, чињени у новијој Психологији, нису дали ни близу оне резултате који су од њих очекивани, нарочито с обзиром на уложен труд, ипак се не може спорити да су они дали доста и миого. То доказује и практична или примењена Психологија. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПСИХОЛОГИЈА У ПРАКСИ И ако је Психологија раније била само један део Филозофије, питање о њеној вредности је ређе постављано него данас, у време прагматизма, када се мање верује у вредност Науке као такве, у Науку ради Науке, истину ради истине. Него, питање о вредности Психологије се намеће, како изгледа, баш у толико у колико се она, као експериментална Психологија, одвојила од Филозофије*). Питање је, на име: шта је Психологија добила од када је и у колико је постала независном од Филозофије, емпиријском и експерименталном. На то питање није тешко дати одговора. Нећемо говорити о томе да и многа чисто филозофска •) Исп. 8сћи1ге, Мос1егпе 8ее1еп/огзсћип§, с. 73. — Први је такве „психометријске" експерименте чинио енглески психолог Галтон (РзусћотеМс ЕхрегтегА$, 1879). 2 ) Првенство припада свакако А. Бинеу, одн. његовој „париској методи", како је он зове. Исп. А. Га1апс1е, рзусћо1о§1е, зез сИуегз о1)је1з еI зез те'1ћос1ез (Кеуие рћИоз., 1919, М 3-4, с. 194). 3 ) У Америци је то одвајање свршен чин, јер постоје засебне катедре ва експерименталну Психологију, а у Немачкој се ј&ш пре светског рата почела борба око тога (Исп. мој чланак Борба Психологије н ФилософнЈе у Немачкој, у Насшавнпку, 1914-, св. 3—4).