Prosvetni glasnik

572

Просветни Гласник

то и ово испитивање („метода израза") не може служити квантитативном одређивању но само квалитативној анализи осећања, утврђивању њихових најосновнијих разлика. Испитивана су и најпростија, елементарна естетичка осећања (допадања, одн. недопадања) помоћу најпростијих комбинација двеју или више боја или тонова, или, као што је чинио већ поменути оснивач Психофизике, помоћу најпростијих геометријских облика. Исто тако је испитивано субјективно схватање, разликовање и оцењивање просторних облика, и експериментално су откривене многе врло интересантне тзв. геометријско-оптичке обмане. Међутим, сви психолошки експерименти не почивају, не могу и, најзад, не морају почивати на мерењу. Квалитативна анализа је у Психологији много чешћа и много важнија но квантитативна. Необично простим средствима, Ебингхаус је експериментално први испитивао памћење, одн. заборављање, и добијени су неочекивани резултати 1 ). Наиме, Ебингхаус је то чинио прво слоговима без смисла, пошто такви слогови стварају најповољније, најпростије, за све мање или више једнаке услове. Памћење је одређивано бројем запамћених слогова, бројем њихових понављања потребних за запамћивање, утицајем пауза између појединих понављања, итд. Експериментално је испитивана и пажња и одређиван је тзв. обим пажње . бројем различних, истовремено јасних садржаја, одн. сложеношћу једног предмета који може истовремено у једном акту пажње да буде схваћен потпуно јасно у свима својим деловима из којих је сложен. Већ поменутим реакционим експериментима мерена су „психичка времена". Мерена је брзина, одн. трајање, и најсложенијих психичких процеса (нпр. разликовања, схватања, избора, асоциација и др.), на тај начин што се уметањем тих процеса компликује т.зв. време просте реакције. А време просте реакције је време које протече између једног што је могућно простијег, тренутног чулног осећаја, и најпростије реакције на њ (нпр. једног покрета руке). То је време повећано ако се нпр. на поједине утиске има реаговати одређеним покретима тек кад се јасно разликују, кад се потпуно схвате, кад се нечег сети, итд. Ти експерименти служе, пре свега, као што смо раније видели, анализи процеса воље. Јер су све реакције акти воље, а и у најпростијим вољним радњама људи се разликују по брзини којом реагују-). 0 Утврђено је нпр. да се целине боље памте (уче) ако се сваки пут понављају као целине, а не у деловима (нпр. једна песма се боље памти, ако се сваки пут учи цела а не у појединим стиховима), да понављања имају веће дејство, ако се расподеле на веће време, но ако непосредно следују једно за другим (као што се обично учи пред испите, те се брзо заборавља). — Исп. Ећћт^ћаиб, о. с., с. 658, 669. -) Тако су откривена два основна типа реаговања: мускуларан и сензорни '(одн. брзи и спори), који се огледају и у највишим духовним манифестацијама.